Sneg koji ubija

Sneg nas podseća na praznike i radost koju pruža, ali kad pogledamo statistike suočavamo se sa činjenicom da je sneg i te kako opasan.

Lavine su jedna od prirodnih sila čija destruktivnost nije ništa manja od na primer tornada, zemljotresa ili poplave. Srećom one se najčešće dešavaju u nenaseljenim oblastima i ljudske žrtve su zbog toga relativno retke ali svi oni koji žive u planinskim oblastima, kao i skijaši, planinari i ostali turisti znaju kako lavine mogu biti opasne. Tokom prvog svetskog rata, serija lavina na Austrijsko-Italijanskom frontu ubila je oko 10000 vojnika u samo jednom danu. Pročitaj ostatak članka »

Poplave u Podrinju i Sremskoj Mitrovici

Velike poplave u priobaljima Drine i Save početkom decembra ove godine oštetile su i uništile  oko 5.000  objekata, a oko 3.000 osoba je evakuisano. Područja Ljubovije, Malog Zvornika i Loznice pretrpela su najveću štetu. Osim ovih mesta poplave su zahvatile i Šabac i Sremsku Mitrovicu.

Za vreme trajanja vanredne odbrane od poplava vodostaj ovih reka je iznosio i preko 760cm.

Vodostaj Save kod Sremske Mitrovice približio se na 30-40 cm do najvećeg vodostaja ikada zabeleženog. Obilne padavine u gornjem toku Drine izazvale su izlivanje u nižim delovima priobalja na području Loznice. Poplave su zbog izuzetno visokog vodostaja bile neminovne, uglavnom na nebranjenom području. Pročitaj ostatak članka »

Na Atlantiku sezona uragana u 2010. jedna od najjačih u istoriji, dok je na Pacifiku bila mnogo mirnija

Svake godine širom sveta ima oko 90 tropskih, cikličnih oluja, a najjače među njima, sa brzinom vetra od 120km/h nazivaju se uraganima. Sezona tajfuna, kako se popularno nazivaju na zapadnom Pacifiku, počinje 1. juna i traje do 30. novembra, a zahvata južni Atlantik, pojas Karipskog mora i Meksičkog zaliva i istočni Pacifik.

Cikloni najvećeg intenziteta su u avgustu i septembru. Nastaju tako što se topao okean, vlaga i blagi vetar pomešaju i stvaraju velike uraganske spirale “pijavice”, u čijem centru se nalazi relativno miran deo, koji se naziva “oko”, obično širine od 33 do 49 kilometara. Oluja koju stvara može da zahvati i do 640 kilometara. Pročitaj ostatak članka »

“Ana, nije tata kriv, kunem se”

Kada mi je  Ruža saopštila da je trudna to je bio najlepši momenat u mom životu. Bio sam, kao i ona, potpuno spreman za naše prvo dete. Tek što smo oboje završili fakultete, odselili smo se u Beč. Tada nam je bilo samo važno da se zaposlimo i stvorimo porodicu. I držali smo se tog plana. Oboje smo radili, a vest da ćemo dobiti devojčicu, samo je bila šlag na torti.Oduvek sam hteo žensko dete. Devojčice uvek ostaju sa očevima, sinovi su mamini. I kada čovek ostari ćerka ga obilazi, i nikada ga ne zaboravlja, čak ni kada se uda. A mene je moja napustila tako rano da mi još nisu rane zacelile. Pročitaj ostatak članka »

Cunami – medijska ekskluziva ili katastrofa

Izveštavanje o katastrofama uvek sa sobom nosi određeni rizik. Novinari i njihove medijske kuće moraju biti oprezni u vezi sa ovakvim izveštavanjem, jer se često o ovakvim događajima izveštava senzacionalistički čime se izaziva panika među konzumentima informacija. Uz to, kontekst katastrofa neretko se koristi za političke i ekonomske poruke ili za oublikovanje ličnih priča i iskustava.

Iako je cunami katastrofa atipična za naše područje, na slično medijsko izveštavanje može se naići i u svim svetskim medijima. Najviše medijske pažnje izazvao je cunami koji je pogodio jugoistošnu Aziju 2004. godine, i to s razlogom, jer ga je izazvao najjači zemljotres u poslednjih 40 godina i jer je za posledicu imao veliki broj ljudskih žrtava. Pročitaj ostatak članka »

Tanka crvena linija etike

Informisanost. Tačnost. Objektivnost. Brzina. Dostupnost. Kada novinar ispuni sve ove kriterijume, za jedan često ne ostane prostora. Moralna načela, iako najvažnija, neretko bivaju narušena u izveštavanju o kriznim situacijama.

Senzacija prodaje novine. Medijska pažnja zato često skrene sa osnovne teme na „ekskluzivnije“ i „zvučnije“ događaje, koji kod publike izazivaju saosećanje ili strah. Praksa pokazuje da ideje i poruke građanskih okupljanja uglavnom ostaju u senci usputnog nasilja i nereda. Pročitaj ostatak članka »

Globalno zagrevanje – glavni meteorolog

Mnogi klimatolozi predviđaju da će ekstremni vremenski uslovi sa zagrevanjem planete postati uobičajeni. Posledice toga su rekordne vrućine u Rusiji,  teške padavine u Pakistanu i katastrofalna klizišta i odroni Kini. Privatna organizacija za proučavanje životne sredine ukazuje da će se tokom zagrevanja planete, povećati i padavine i suše.

Prirodni regulatorni mehanizmi su opasno narušeni i sada imamo posledice takvog stanja. Sve izraženije ekstremne klimatske promene jasno ukazuju na to, bilo da su to maksimalne temperature (porast prosečnih i maksimalnih temperatura skoro na svim delovima planete), nagle promene vremena u okviru istog ili na prelazu godišnjih doba,  ili pojave poput suša, požara, poplava, uragana, tajfuna i tornada, lokalnih jakih nepogoda sa kišom i ledom, itd. Pročitaj ostatak članka »