Prirodne katastrofe

Klizišta u 2010oj godini

Opasno klizište koje je pretilo da ugrozi mesto Trgovište ( blizu Makedonse granice) desilo se početkom juna ove godine. Uzrok za pokretanje klizišta bile su obilne kiše koje su padale nekoliko dana bez prestanka i pretile da se oko 300 000 kubnih metara zemlje i drveća sruši u reku Tripušnicu koja protiče kroz Trgovište. Read the rest of this entry »

Zemljotresi prete Srbiji

U svetu se dnevno dogodi hiljadu zemljotresa, a statistika pokazuje da se u Srbiji dogodi jedan zemljotres u dve godine. Mnogi od njih se i ne osete. Zemljotresi u Srbiji su mnogo slabiji od onih koji se dešavaju u Japanu ili Turskoj, a ni najjači zemljotres u Srbiji od, primera radi, šest stepeni Rihterove skale, ne može da sruši relativno dobro sagrađenu zgradu.

Zemljotres jačine 5,4 stepeni Rihterove skale, koji je pre neki dan pogodio Kraljevo, umerenog je intenziteta, ali je za ove prostore ipak snažan. Read the rest of this entry »

Može li se cunami predvideti?

Poslednji cunami koji je pogodio svet bio je 26.oktobra 2010 u Indoneziji. Odneo je preko 300  života, a  više od 20.000 indonežana ostalo  je bez krova nad glavom. Prethodio mu je zemljotres jačine 7,7 Rihtera, epicentra 78km od ostrva Južni Pagai. Zemljotres je potom  pokrenuo talas visok tri metra koji je  uništio sve pred sobom 600 metara u unutrašnjosti ostrva Južni Pagai . Agolo Suparto, pr vladine Agencije za borbu protiv prirodnih katastrofa rekao je da je  deset sela uništeno u naletu cunamija Najviše je pogođeno selo Betu Monga, na arhipelagu Mentavej. U ovom malom mestu živi oko 200 ljudi a u cunamiju je poginulo 40. Read the rest of this entry »

Ekonomska kriza jača od zemljotresa

Prirodne katastrofe je teško sprečiti, ali postoje različiti načini da ublažimo njihove posledice. Kada je reč o zemljotresima, najbitnije je da su objekti adekvatno sagrađeni, kako bi se izbegle ljudske žrtve, a materijalna šteta svela na minimum. Pri gradnji objekata, ljudi često sigurnost stavljaju na drugo mesto, a razlog tome je uglavnom finansijski faktor. Read the rest of this entry »

Mediji o uraganima

Mediji, svetski i domaći, različito su izveštavali o uzrocima i posledicama uragana. Zavisno od toga koji je medij u pitanju i na kom je kraju svetu razlikovao se i njihov prilaz, tačka posmatranja ove prirodne katastrofe. Uprkos ovim značajnim razlikama, posmatrano sa medijskog aspekta, svi su imali jednu zajedničku nit, a to su opasnost i moguće posledice uragana. U pitanju je izveštavanje o sitaciji u kojoj su ugroženi ljudski životi, što vest o uraganima svrastava u glavne po značaju, bez obzira na to koji je medij u pitanju i na kom se kraju svetu nalazi. Pored toga, izveštavanje o prirodnoj nepogodi u kojoj su ugroženi ljudski životi je i klasičan primer vesti u nizu. Read the rest of this entry »

Uraganska 2005. godina

Stanovnike južne obale Sjedinjenih američkih država 2005. godina još dugo će podsećati na nesreće koje je uzrokovala Atlantska uraganska sezona 2005. Uragani, koji su od juna do januara 2005. godine zaposeli zapad odneli su 2280 ljudskih života, a materijalna šteta je samo te godine iznosila 128 milijardi američkih dolara. Tokom Atlantske uraganske sezone 2005. prevazidjena su sva očekivanja u broju i jačini oluja. Zabeleženo je 28 tropskih oluja, od koji je 15 uragana. Sezona obuhvata period od 1. juna do 30. novembra, kada se u Atlantskom okeanu zvanično formiraju uragani. Read the rest of this entry »

Cunami – zanimljivosti

Najbolja fotografija 2004. godine Arka Date, Rojtersovog fotoreportera uhvatila je momenat ljudkse patnje nakon udara Azijskog cunamija. Indijka kleči na zemlji dlanovima okrenutim prema nebu i žali pored preminulog rođaka kome se samo vidi ruka. Snimljena 28. decembra 2004. godine postala je najviše objavljivana fotografija, na kraju godine obeležene katastrofom. Read the rest of this entry »