Svake godine širom sveta ima oko 90 tropskih, cikličnih oluja, a najjače među njima, sa brzinom vetra od 120km/h nazivaju se uraganima. Sezona tajfuna, kako se popularno nazivaju na zapadnom Pacifiku, počinje 1. juna i traje do 30. novembra, a zahvata južni Atlantik, pojas Karipskog mora i Meksičkog zaliva i istočni Pacifik.

Cikloni najvećeg intenziteta su u avgustu i septembru. Nastaju tako što se topao okean, vlaga i blagi vetar pomešaju i stvaraju velike uraganske spirale “pijavice”, u čijem centru se nalazi relativno miran deo, koji se naziva “oko”, obično širine od 33 do 49 kilometara. Oluja koju stvara može da zahvati i do 640 kilometara.

Godišnje se javlja u proseku 10 tropskih oluja u sezoni uragana, a uglavnom svake treće godne se ustreme ka SAD, odnoseći u proseku od 50 do 100 ljudskih života i izazivajući materijalnu štetu.

Jedan od najvećih uragana na svetu, za koji se smatra da je najskuplja prirodna katastrofa u istoriji SAD, jeste Katrina. Odnela je oko 1800 života, više od milion stanovnika ostalo je bez domova, nanela je velike materijalne štete, a čak 80 odsto grada Nju Orleansa je bilo potopljeno. Ni pet godina nakon ovog tajfuna, Nju Orleans se nije u potpunosti oporavio.

Uragani kao što su Ričard, Karl, Erl, Aleks, Igor su samo neki od mnogobrojnih uragana i oluja koje su se dogodile u 2010. godini. Pričinili su veliku materijalnu štetu, a  neki od njih odneli su i svoje prve žrtve.

Uragan Aleks, koji je krajem juna pogodio priobalno područje Meksičkog zaliva, odneo je najmanje 17 života. Olujno nevreme uništilo je kuće, poplavilo ulice, zbog čega su ljudi evakuisani sa prostora zahvaćenim nevremenom. U Meksiku je, prema pretpostavkama, 20.000 ljudi moralo da napusti svoje domove, a u Teksasu njih 1000.

Tomas, uragan, koji je početkom novembra pogodio Haiti, odneo je oko 20 života, skoro 6.000 porodica je ostalo bez doma, a u oluji su uništeni i šatori u kojima je smešten veliki broj ljudi kojima su kuće već srušene u zemljotresu, koji se dogodio početkom godine. Ova oluja je doprinela i širenju kolere, od koje je umrlo 440 ljudi, a bilo zaraženo čak 7.300 ljudi. Materijalna šteta koju je naneo iznosi više od 500 miliona dolara.

Velika tropska oluja, Karl, je sredinom septembra pogodila severni deo Meksika, kada je poginulo 12 ljudi, a oko 30.000 je evakuisano. Karl je u Verakruzu obarao drveće, rušio bilborde i prekinuo snadbevanje strujom, a prema rečima tamošnjih zvaničnika, tako snažna vremenska oluja nije zabeležena od uragana Dženet iz 1955. godine.

Najveći uragan u 2010. godini bio je Igor, koji je sredinom septembra pogodio Bermudska ostrva, a zatim Kanadu. Od pet kategorija na Safir-Simpsonovoj skali, Igor je dostigao četvrtu sa brzinom od 240km/h. Izazvao je poplave, koje su u više oblasti nosile puteve i od ostatka sveta odsekle mnoge stanovnike. Nije poznat broj žrtava.

Treću kategoriju Safir-Simpsonove skale dostigao je uragan Erl, koji je početkom septembra pogodio istočnu obalu SAD, ali nije načinio veliku materijalnu štetu.

Iako se najviše zna o uraganima sa Atlanskog okeana, samo 12 odsto svih tropskih ciklona nastaje u tom području. Ovakve oluje nastaju u tri od četiri okeana na Zemlji. Bez obzira što je područje Indijskog okeana malo, tamo se razvije najviše ciklona. Poslednjih godina, uragani se sve češće pojavljuju i na srednjim geografskim širinama Rusije, što metorolozi povezuju sa globalnim zagrevanjem.

Ovogodišnja atlanska sezona je treća najjača sezona od kad se beleže podaci. Od 19 oluja, 12 su postali uragani, što je uz sezonu iz 1967. drugi najveći broj uragana ikada zabeležen. Međutim, na Pacifiku, ova godina se smatra godinom sa najmanjom količinom oluja otkad je počelo praćenje vremena satelitima.

Šta raditi a šta ne tokom uragana?

S obzirom da su Sjedinjene američke države područje, kojem najčešće prete uragani, tornada i razne tropske oluje, sajt www.goflorida.about.com sastavio je listu saveta ponašanja pre, tokom i posle uragana.

“Prvo i osnovno pravilo u slučaju uragana jeste da napunite rezervoar automobila da se ne bi desilo da vam kola u toku evakuacije stanu na sred puta i tako na najgori mogući način ugrozite život sebi i svojoj porodici″, ističe ovaj američki sajt. ″Takođe, važne dokumente upakujte u vodotoporne kese ili fascikle.″

Ali, šta sad, kad ste se spremili da odete od kuće do kraja uragana?

Ako vas uragan zadesi dok ste kod kuće, obavezno ostanite tamo i proverite da li su prozori i vrata dobro zavtoreni. Isključite električne uređaje i napravite zalihe pijaće vode (oko 11 litara po osobi) i nekvarljive hrane i lekova.

″Tokom oluje ne pokušavajte da se odvezete na neko sigurno mesto, ostanite u kući. Udaljite se od prozora, staklenih vrata i lustera i sklonite se u nekom sigurnijem delu kuće, kao što su unutrašnjost sobe, ormar i kupatilo u prizemlju. Ako vašoj kući preti poplava, isključite električnu energiju na glavnom osiguraču.″

Takođe, kao što je već napomenuto, ne koristite nikakve električne uređaje, nemojte izlaziti napolje da biste osetili ″kako duva taj vetar″.  ″Uragani često zavaraju kratkim periodom mira, jer na različitim stranama ″oka″ vetar duva različitom brzinom i snagom. Lako biste mogli biti povređeni nekim letećim otpatkama. Čuvajte se i munje, kao i strujnih udara.″

″Iako deluje neverovatno, više smrtnih slučajeva desi se posle oluje″, piše na istom maeričkom sajtu. ″Ljudi postanu radoznali da izađu i procene nastalu štetu, pa dodđu u kontakt sa pokidanim dalekovodima ili na njih padne stablo drveća.″

Zato je veoma važno da do zvanične objave prestanka opasnosti ostanete u kući i držite se podalje od pokidanih žica, pa čak i barica vode u kojima ili u čijoj blizini se nalaze žice.

″Korisite telefon samo u situaciji kada se radi o ljudskom životu ili opasnosti, kao što su prevrnuta cisterna za gas, puknute vodovodne cevi i slično. Kad se električna energija vrati, proverite hranu u skladištu, jer je pokvarena hrana uzrok bolesti i posle nekoliko dana od oluje. Nemojte koristiti butan u zatvorenom prostoru.″

Ako vas, pak, nevreme zadesi na otvorenom prostoru, američki sajt savetuje da ne krećete na put, jer vožnja po jakom vetru i obilnoj kiši stvara paniku, već da odete u neko od skloništa, koja se organizuju u Sjedinjenim državama tokom kriznog perioda za ljude koji nemaju gde da se sklone. Ljudi, koji volontiraju tamo, potrudiće se da u ovakvim uslovima sve protekne u što boljem redu.

″Ljudi sa posebnim potrebama moraju dovesti nekoga, ko će brinuti o njima, jer volonteri u ovakvim skloništima nisu obučeni za pružanje medicinske pomoći, već samo za medicinski nadzor. Takođe, životinje kao što su vodiči za osobe sa oštećenim vidom mogu da se sklone zajedno sa svojim vlasnicima.″

Što se hrane tiče, donesite neke grickalice, jer nije osigurano da će hrane biti u prvih 24 sata, pa nije na odmet ni da nešto na brzinu pojedete pre dolaska u sklonište. Identifikacija, važni dokumenti i lekovi će vam takođe biti potrebni, kao i vreće za spavanje ili ćebad, jer su u ograničenim zaluhama ili ih uopšte nema. Takođe, zalihe za bebe su veoma važne. ″

Ovaj sajt napominje i činjenicu da će vam vreme brže proći i manje ćete razmišljati o lošim stvarima ako ponesete i knjige ili društvene igre, a ako želite da budete u toku sa informacijama ili slušate muziku, ponesite i prenosivi radio sa dodatnim baterijama. Skloništa se napuštaju tek kad se javno proglasi kraj opasnosti od oluje.

Protiv uragana mikrozracima iz svemira

Moskovski istraživači su dokazali da se iznad zagrejane površine okeana stvaraju vihori vlažnog vazduha koji obrazuju uragan. Postoji pretpostavka da se ovi vihori mogu uništiti delovanjem energijom visokih frekvencija iz izvora na kosmičkom aparatu. Energija za “pucanje” na uragane u povoju može da se dobija od solarnih ćelija.

Safir – Simpsonova skala

Jačina uragana meri se prema Safir-Simpsonovoj skali. Ovu skalu su 1971. godine ustanovili inženjer Herbert Safir i meteorolog Bob Simpson, koji je tada bio direktor Nacionalnog centra za uragane. Skala je predstavljena javnosti dve godine kasnije.

Prema ovoj skali, postoji pet kategorija  uragana:

Prva kategorija – vetar brzine 119-153 kilometara na čas, koji oštećuje nepričvršćene kamp-prikolice, žbunje i drveće.

Drugu kategoriju čine uragani, čija se brzina vetra kreće od 154 do 177 km/h; oni oštećuju konstrukcije kuća, obaraju poneko drvo i izazivaju poplave u priobalju.

U treću kategoriju spadaju oni, čija je brzina vetra između 178 i 209 km/h i koji oštećuju kuće više od uragana druge kategorije, čupaju drva u izazivaju poplave većih razmera.

Uragani četvrte kategorije odlikuju se brzinom vetra većom od 210 km/h a manjom od 249 kilometara na sat. Uragani četvrte kategorije ruše krovove, čupaju drveće, žbunje, izazivaju ogromne talase. Pri naletu vetra ove jačine evakuišu se ljudi 10 kilometara od obale.

Najjači uragani, uragani pete kategorije, čija je brzina veća od 250 km/h, ruši zgrade a ljudi se evakuišu na razdaljinu od 15 km od obale.