Stara pilotska poslovica kaže: “Dobro poletanje je ono nakon kojeg možeš na sopstvenim nogama da napustiš avion,a odlično je ono posle kog se avion može ponovo upotrebiti”.

Iako avionske nezgode ne spadaju u najveće katastrofe na svetu,jednim padom aviona beleže ogroman broj žrtava.

Svaki dan avioni prevoze milione putnika do destinacija širom sveta,a na godišnjem nivou oko 2,5 milijarde ljudi,a samo nekolicina njih je svesna potencijalne opasnosti kojoj se izlaže kada se nađe na visini od 10 000 metara,u zatvorenoj,visokozapaljivoj metalnoj cevi,pri brzini od 800 km na čas.

Avionsku nezgodu,pored ljudskog faktora , mogu da izazovu i kvarovi na motoru,ali i udari ptica,munja i gromova,smanjena vidljivost usled guste magle i turbulencije.

Svakoj avio-kompaniji može da se desi nesreća,bez obzira na mere bezbednosti koje ona preduzima,i bez obzira na dotadašnju objektivnu ocenu stepena njene sigurnosti.Bezbednost vazdušnog saobraćaja je svakako jedan od najbitnijih aspekata poslovanja jednog komercijalnog avio-prevoznika. Danas je broj avionskih nezgoda smanjen za jednu petinu,ali svet i dalje pamti katastrofalne padove aviona na kojima su avio kompanije plaćale svoje greške. Krenimo od početka…..

Avionska nezgoda koja se desila na Tenerifima 27.marta 1977.godine je najveća u istoriji avionske avijacije,u kojoj su se sudarila dva aviona kompanije KLM i Panamerikan na pisti prilikom uzletanja. Krajnja destinacija za putinke KLM-a i Pan Am-a je bio aerodrom Las Palmas, Gran Kanarija. Oba aviona su se istovremeno spremala da polete, KLM-ov Boeing 747 rulao je pistom pripremajući se za poletanje,dok je Pan Am-ov Boeing 747 je krenuo da rula istom pistom pošto mu je dato odobrenje sa kontrolnog tornja. Avio-nesreći koja je usledila u 17 časova 6 miniuta i 56 sekundi pri lokalnom vremenu svakako je doprinela gusta magla, koja je otežala vizuelni kontakt tornja i aviona. Piloti aviona su se zbog loše vidljivosti pre svega oslanjali na instrukcije kontrolora leta. Kako je KLM-ov 747 bio spreman za poletanje, kapetan holandskog avio-prevoznika je bio svestan kretanja Pan Am-ovog aviona u suprotnom pravcu, ali nije imao vizuelnu potvrdu da avion taksira po pisti. Misleći da je avion van piste, KLM-ov kapetan je dao pun potisak i krenuo da poleće, iako mu prethodno toranj nije dao dozvolu.Život je izgubilo 583 putnika i članova posade.

Tragedija koja je zadesila Japan odigrala se 12. Avgusta, 1985. godine. Boeing 747 Japan Air Lines-a koji je leteo na liniji Tokio-Osaka je udario u Planinu Fudži – 520 ljudi je poginulo, a  četvoro putnika je čudom preživelo nesreću.

Najvećoj avio-nesreći jedne putničke letelice je prethodio incident kada je pomenuti avion udario repom u pistu pri čemu se oštetio rep aviona koji se kasnije pokazao da je bio fatalan faktor.Kao posledicu putnici više nisu verovali JAL-u zbog previda, tako da 2/3 putnika je počelo da leti All Nippon Airways-om (ANA).

Sudari u vazduhu – ljudski faktor

Sudari aviona u vazduhu usled nepoštovanja procedura i ljudskih grešaka takođe su bili jedan od ključnih faktora u kome je veliki broj ljudi izgubio živote.

Tako je 12. Novembra. 1996. godine 349 ljudi izgubilo život kada su se sudarili Iljušin IL-76 i Saudi Arabian Arilines-ov Boeing 747. Posada Kazahstanskog aviona nije poslušala upute kontrolore leta. Tragedija je još veća jer ni jedan od aviona nije bio opremljen sa tehnologijom za izbegavanja sudara.

Terorizam – ultimativni ljudski faktor

Avio-kompanije su često bile žrtve terorista koji su ih koristili kao sredstva prilikom ostvarivanja svojih krajnjih ciljeva.

9.septembar 2001.godine je jedan od ključnih datuma u istoriji avio-industrije i svetske istorije. Četiri aviona je bilo oteto od strane 19 terorista Al-Kaide, gde konačan bilans žrtava iznosi oko 3.000, a povređenih 6.000. U terostičkoj akciji su srušene 2 kule Svetskog Trgovinskog Centra sa četiri aviona American Airlines-a i United Airlines-a

Požari na avionima

Vazdušni saobraćaj zauzima jedno od vodećih mesta u prevozu putnika i robe na velikim rastojanjima. Zbog svojih specifičnosti, pri eventualnom požaru na vazdušnim prevoznim sredstvima, zahteva se primena složenih taktičkih nastupa pri gašenju požara i spašavanja ugroženih lica.

“Požari na avionima mogu nastati u toku leta, pri sletanju ili uzletanju. Posebno osetljiva tačka je pri punjenju aviona gorivom. Požari na avionima mogu nastati i na stajalištima ili u hangarima.Najopasniji su požari, koji nastaju posle udara aviona o površinu zemlje ili posle sudara sa preprekama. Takvi udesi su praćeni velikim deformacijama konstrukcije, kao i samog sistema za napajanjem goriva, i razlivanjem velike količine goriva”, rekao je načelnik nacionalnog trening centara MUPa,Aleksandar Lazarević

Prema statistickim podacima, 42% požara ili eksplozija na avionima se dešava na samom aerodromu ili aerodromskoj zoni širine 400 m,

25% u zoni širine 400-800 m, a 33% na rastojanju preko 800m od aerodroma. Prema tome 67% svih havarija na avionima dešava se u zoni gde u prvom trenutku može dejstvovati aerodromska vatrogasna jedinica. Veličina vatrogasne jedinice, količina tehnike i sredstava mora odgovarati kategoriji aerodroma.

“Ako dodje do pada aviona, požara ili bilo koje druge nesreće ili problema na vazduhoplovima u zoni aerodroma, interveniše aerodromska vatrogasno-spasilačka služba, koja je specijalizovana za ove intervencije, a ako ti kapaciteti nisu dovoljni angažuju se i svi raspoloživi kapaciteti kojima raspolaže grad i region (profesionalna gradska vatrogasno-spasilačka služba, hitna pomoć, jedinice civilne zaštite i drugo)” istakao je Lazarević.

Iskustva pri požarima na avionima i aerodromskim objektima su pokazala da je aerodromima neophodna vatrogasna jedinica sa visoko mobilnim sredstvima, sposobnim da na mesto požara dođu za što kraće vreme (1-3 minuta) i momentalno preduzmu efikasne mere za evakuaciju ljudi i gašenje požara.

Iako mnogi misle da  katastrofe u vazdušnom saobraćaju,neizbežno znače smrt posade i  putnika ,u nekim, slučajevima ljudi prežive,a za  to je dobar primer  nezgoda koja se desila  u januaru prošle godine,u kojoj nije bilo žrtava kada je avion U.S. Airways-a prisilno sleteo u reku Hadson.

Dunja Radlović i Sanja Tanasić