Informisanost. Tačnost. Objektivnost. Brzina. Dostupnost. Kada novinar ispuni sve ove kriterijume, za jedan često ne ostane prostora. Moralna načela, iako najvažnija, neretko bivaju narušena u izveštavanju o kriznim situacijama.

Senzacija prodaje novine. Medijska pažnja zato često skrene sa osnovne teme na „ekskluzivnije“ i „zvučnije“ događaje, koji kod publike izazivaju saosećanje ili strah. Praksa pokazuje da ideje i poruke građanskih okupljanja uglavnom ostaju u senci usputnog nasilja i nereda. Tako je posle skorašnje Parade ponosa medijski prostor ustupljen nasilju umesto porukama tolerancije i ravnopravnosti. Neki od naslova tekstova objavljenih u dnevnim novinama bili su: „Parada ponosa završena, huligani pljačkali grad, uhapšen vođa ‘Obraza’“, „Organizovano nasilje“, „Lomili žardinjere da bi gađali policiju“, „Gerilska borba na gradskim ulicama“ i „Nasilje politički motivisano“.

Još jedan od čestih oblika kršenja novinarskog etičkog kodeksa (http://www.uns.org.rs/sr-Latn-CS/content/dokumenta/30/kodeks-novinara-srbije.xhtml) je i objavljivanje neadekvatnih fotografija i snimaka. Crna hronika svakodnevno obiluje takvim primerima. Vesti o saobraćajnim nezgodama, gotovo su uvek propraćene eksplicitnim fotografijama, a što su nezgode veće, kršenja su grublja. Među primerima ekstremno neetičnog izveštavanja, nalaze se i sadržaji objavljeni posle velike železničke nesreće kod Bioča, iz 2006. godine, kada se u medijima našlo mnoštvo snimaka nesreće, žrtava, pa čak i sahrana nastradalih. Osim što vređaju dostojanstvo žrtava i njihovih porodica, novinari ovakvim sadržajima mogu da izazovu i paniku među građanima.

Prilikom izveštavanja o kriznim situacijama, mediji ne samo da ne vode računa ni o najosetljivijim grupama, kao što su deca, već ih nekad i koriste, kako bi izazvali emocije. Profesorka Dubravka Valić Nedeljković, predavačica na predmetu Mediji za decu, smatra da se prema deci u ovakvim situacijama treba odnositi sa posebnom pažnjom i dodaje: „Svi etički kodeksi zabranjuju stavljanje deteta u situaciju koja ga dehumanizuje i od koje ono posle može da ima traumu. Dete se prikazuje onako kako ono sebe ne vidi i kako drugi ljudi ne bi hteli da vide svoje dete“. Uprkos tome, deca se često predstavljaju kao akteri i heroji nesreća i kriznih situacija. (http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/215463/Mali-Nidza-heroj—Kraljeva)

Ipak, postoje i drugačiji primeri. Mediji, kao jedan od četiri osnovna stuba svakog demokratskog društva, prepoznali su svoje uloge edukatora i inicijatora društvenih akcija. Nezavisno udruženje novinara Srbije nedavno je svojoj internet prezentaciji dodalo stranicu „Crna kutija“ (http://www.nuns.rs/crna_kutija/index.jsp?type=crna_kutija) na kojoj su postavljeni tekstovi u kojima se krše načela etičkog kodeksa. Ovim putem, ukazuje se na primere koji ne poštuju profesionalne standarde i istovremeno se apeluje na savest novinara. Iako građansko novinarstvo kod nas još uvek nema velikog uticaja, ono je često odgovornije od profesionalnog, klasičnog novinarstva. Blogerka Tatjana Vehovec, inicirala je nakon zemljotresa u Kraljevu internet akciju SaGLASNI (http://www.saglasni.rs/) za informisanje o posledicama zemljotresa i pomoć građanima Kraljeva. Komentarišući ulogu medija u kriznim situacijama, Slavko Ilić, PR akcije SaGLASNI, kaže: „Mediji pre svega mogu da pomognu dostavljanjem relevantnih informacija široj javnosti. Uz takav pristup, svaki apel istoj toj javnosti bi mogao imati značajniji odziv“.

Etička ispravnost se ne može naučiti iz udžbenika. Za nju vas neće pitati na razgovoru za posao, niti ćete je spominjati u svom CV-ju. Ipak, upravo ona postavlja granicu između dobrog i lošeg novinarstva.