U Barencovom moru 12. avgusta 2000. godine tokom manevara potonula je nuklearna podmornica Kursk, zajedno sa 118 članova posade. Tragedija se dogodila nakon dve snažne eksplozije u prednjem delu podmornice gde su bila smeštena torpeda.

Na veb sajtu Glasa-javnosti, 14. avgusta o Kurskovoj tragediji mogli smo čitati sledeće:

„Bez ikakvog vidljivog razloga, veza s Kurskom bila je iznenada izgubljena na kraće vreme da bi posle ponovnog uspostavljanja komanda bila obaveštena da se na podmornici dogodio kvar i da je stoga posada bila prinuđena da je spusti na dno mora. U tom trenutku u plovilu je bilo ukupno 107 članova posade, a od toga 52 oficira. Tokom ponedeljka nije bilo zvaničnih saopštenja kada se havarija tačno dogodila, ali se na osnovu toga što su vežbe u Barencovom moru završene još u nedelju, pretpostavlja se da je kvar nastupio pre vikenda.”

Kursk je u subotu, 12.avgusta isplovila na svoj poslednju put na Barencovo more da bi isprobala ispaljivanje bojevih torpeda. Kada je bojevo gađanje počelo, iz područja u kome je zaronjena podmornica bila registrovane su dve snažne eksplozije i sa Kurskom je izgubljena svaka veza. Kako se navodi, uzrok eksplozija bio je kvar novorazvijenog torpeda. Prva eksplozija bila je jaka 2,2 stepeni Rihterove skale. Druga eksplozija dogodila se 135 sekundi nakon prve i dostigla je jačinu od 4,4 stepeni Rihterove skale.

Danima posle eksplozije, mediji su izveštavali o tome da mornari Kurska još uvek šalju signale, da ima preživelih. „Posada potonule ruske nuklearne podmornice Kursk još šalje signale, potvrđujući da ima preživelih, javila je u četvrtak popodne ruska agencija “RIA Novosti”, pozivajući se na izvore u štabu Severne flote.” – piše na sajtu Glasa-javnosti 17. avgusta. Deset dana posle potonuća Kurska, grupa norveških ronioca uspeo je da otvori izlaz za spašavanje, ali nisu uočili nikakve znakove života.

Istraga je isključila mogućnost sudara sa drugim objektima. Tragedija je otkrila da Rusija i dalje zadržava neke informacije. „Ruska javnost je sve nezadovoljnija manjkom podataka o onome što se događa posadi Kurska.” – izveštava Glas-javnosti. List “Komsomolskaja pravda” ocenio je da sve što se događa sa Kurskom  podseća na medijsku situaciju koja je svojevremeno pratila dešavanja u Černobilu i postavio pitanje “zašto nas lažu”.  O nesreči je javnost obaveštena 36 sati kasnije, a Vladimir Putin, predsednik Rusije se povodom ove nezgode oglasio tek 19-og avgusta.

Kursk bila je jedna od najvećih i najmodernijih podmornica ruske flote. Porinuta je 1995. godine i istisnina joj je 13.900 tona. Pokreću je dva nuklearna reaktora, sa vodom pod pritiskom i zatvorenim sistemom hlađenja. Maksimalna brzina joj je 28 čvorova.

Postavlja se pitanje kako je moguće da se takva tragedija desi sa najmodernijom nuklearnom podmornicom? Ipak Kursk nije prva podmornica koja je potonula. U poslednjih 50 godina dogodila se oko 40 nesreća na nuklearnim podmornicama i brodovima. Zahvaljujući sigurnoj konstrukciji malih reaktora koji ih pokreću, do sada nije zabeleženo radioaktivno zagađenje u ovim nezgodama.

Prema zvaničnom izveštaju iz 2002. godine katastrofa se dogodila zbog curenja goriva, što je izazvao eksplozije. Ipak, oko Kurskove tragedije kružile su mnoge dezinformacije. Objavljene su neke teorije o sudaru Kurska i druge podmornice ili broda. Skoro odmah posle potonuća, nezavisna novinska agencija Čečenije javila je da je reč o terorističkom napadu, ali su službeni organi brzo odbacili i ovu opciju.

Tragedija podmornice Kursk jedan je od najvećih nezgoda ovog tipa. I u broju nastradalih kao što i u veličini medijske pažnje. Ni deset godina nakon nesreće niko nije odgovorio pred sudom za ono što se desilo.