Prva LGBT parada održana je u glavnom gradu Srbije 10. oktobra 2010. godine uprkos mnogobrojnim preprekama i otvorenom protivljenju jednog dela javnosti. Beograd je tog dana bio preplavljen šarenilom zastava i kišobrana parade, ali i obasut kamenicama i suzavcima. „Parada ponosa“ dobila je svoju konkurenciju kada su njeni protivnici počeli da protestuju. Događaj je dobio i svoju drugu dimenziju i medijska scena se podelila.

Medijima je bilo teško da odluče koji će segment dešavanja da prate – da li samo Paradu ili samo nerede, koji su se rojili oko mirne povorke pokušavajući da se probiju do nje, ili  i jednu i drugu stranu.

Organizatori „Paradu ponosa“ vide kao inkluzivan događaj i kažu da ona nije cilj, već sredstvo kojim bi se društvu skrenula pažnja na probleme sa kojima se svakodnevno susreću lezbejske, gej, biseksualne i transrodne (LGBT) osobe. Protivnici, međutim, smatraju da je Parada samo još jedan politički test, „politička igra“ i neprimeren uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, kao i pokušaj da se država oslabi cepanjem porodice kao osnove društva.

Domaći mediji

Mediji u Srbiji držali su se pravila obe strane dajući mogućnost svima da ravnopravno učestvuju u medijskom prostoru, kao i da izraze svoje mišljenje.

Novinar Marko Kostić smatra da u ovom slučaju pravilo obe strane ne znači i objektivnost i etičnost.

“Domaći mediji, a najviše B92, nisu izveštavali samo o paradi, već i o drugoj, protestnoj strani ovog događaja. Ko je novinarima rekao da moraju to tako da rade? Savest objektivnog izveštavanja? Zapravo, svi mediji koji su izveštavali o ovom događaju, izveštavali su o obe strane događaja – o paradi i o protestima protiv parade. To se ne može zvati objektivnim izveštavanjem, već sedenjem na dve stolice”, pisao je Kostić za Peščanik.

B92 je, zajedno sa Studiom B, imao veoma opširan blok izveštavanja posvećen pre svega uličnim neredima, a nešto manje samoj Paradi ponosa. U prvi plan se jasno stavlja „ulični gerilski rat“, kako se pominje u medijima. B92 na svom sajtu piše: „Bilans sukoba huligana i policije koja je obezbeđivala Paradu ponosa je 158 povređenih i preko 200 privedenih. Parada u Beogradu u trećem pokušaju ipak uspela”.

Kostić s pravom kritikuje “srpske demokratske medije” ako traži odgovore na pitanja “Da li je huligansko nasilje medijski zanimljivo? Da li su huligani novost?”. Ali sme li da se zanemari toliko povređenih i privedenih i izveštava samo o veseloj, šarenoj povorci izolovanoj od konteksta celog događaja?

Istina – huligansko nasilje jeste medijski zanimljivo zbog toga što je zanimljivo za publiku i auditorijum, a ujedno su ugroženi državna i privatna imovina, kao i ljudski životi.

Politika je veoma detaljno izveštavala o kretanju „maskiranih tinejdžera“, o njihovoj razmeni izviđačkih informacija o punktovima policije oko parka Manjež i ostalim akcijama. Poseban tekst je posvetila „gerilskoj borbi na ulicama“ i „žurci pod staklenim zvonom“, koja je ličila na „opuštenu jesenju sedeljku“.

Izdvojio se još jedan aspekt događaja kada su mediji počeli da spekulišu o stvarnom motivu ovih organizovanih nereda.

Blic je pisao: “’Parada ponosa’ je ostala u senci nereda. Huligani koji su počeli da se okupljaju od ranih jutarnjih sati pokazali su da su se dugo pripremali, da su dobro organizovani i da je ‘Parada ponosa’ samo fiktivan povod za izlazak na ulicu i divljanje.” To divljanje novinarka Nataša Jovanović pišući za politički nedeljnik Pečat objašnjava drugačije.

“Domaći poslušnički mediji doslovno su prepisali sve izjave političara, te služeći se njihovim frazama i frazeologijama ponudile istoj toj Evropi još skandalozniju sliku o nama. A da su želeli da istraže ko su ti mladi ljudi na ulicama, došli bi do frapantnih podataka”, piše Nataša Jovanović.

Ona smatra da su ti “mladi ljudi na ulicama” deca jedne namučene zemlje, bez perspektive, deca generacije koja tek treba da plaća greške sopstvene države.

Dnevni tabloidni listovi Kurir, Alo i drugi izveštavali su u svom stilu – “Defilovali gejevi”, “Klanica” i drugi tome slični naslovi. Kurir je čak sastavio posebnu hronološku  priču, koja je iz minuta u minut pratila događanja u toku nereda.

Novinske agencije su se i ovom prilikom trudile da ostanu neutralne i većinom su prenosile izjave političara i nadležnih državnih organa, kao i reakcije evropskih zvaničnika i stranih medija.

Beta: “Ministar odbrane Srbije i potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac izjavio je u nedelju, prilikom obilaska sedišta te stranke u Beogradu gde je izbio požar, da je više policajaca povređeno u napadu huligana na tu zgradu.”

Strani mediji

Zapadni mediji su tog dana posvetili veliku pažnju dešavanjima u Srbiji, ističući da je održavanje Parade ponosa bilo „test spremnosti Srbije da postane moderno i otvoreno društvo i sposobnosti srpske vlade da obezbedi poštovanje ljudskih prava”.

Britanska agencija Rojters podseća da je uprkos protivljenju “konzervativne Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih udruženja, Srbija, koja želi da postane članica Evropske unije, prošle godine usvojila Zakon protiv diskriminacije, kako bi stvorila uslove za ukidanje viza za zemlje EU”.

Američka agencija Asošiejted Pres ocenila je da je “Parada ponosa” veliki test za srpske vlasti, koje su “pokrenule prozapadne reforme i, u nastojanju da Srbija postane članica Evropske unije, obećale da će štititi ljudska prava”.

Britanski BBC i američki CNN detaljno su izveštavali o zbivanjima u glavnom gradu i preneli su u svet sliku Srbije koja se bori protiv „netolerantnih i nasilnih 1990-ih godina” sa još veoma snažnim tabuom homoseksualnosti. CNN je istakao da neredi u Srbiji nisu bili iznenađenje.

Medijima u regionu dešavanja u Beogradu su bila glavna vest.
Prva vest u centralnim vestima hrvatske nacionalne televizije bili su beogradski neredi uz uključenje reportera sa lica mesta. Radio televizija Crne Gore pažljivo je izvestila o svemu što se dešavalo, uz komentar “haos u Beogradu”. I mediji u Bosni prenosili su događanja sa lica mesta tokom celog dana.

Epilog

Mondo je preneo da su u Beogradu tog dana povređene 144 osobe, 250 je privedeno, preko 100 zadržano. Policiju je napadalo oko šest hiljada izgrednika. MUP je naveo da su teže ili lakše povređena 124 policajca i 17 demonstranata, među kojima i jedan švajcarski državljanin, učesnik parade. MUP je saopštio i da je u neredima na više lokacija oštećeno 11 policijskih vozila i tri vatrogasna. Zapaljena je garaža Demokratske stranke u Krunskoj ulici, kamenovane su zgrade i polomljena stakla Radio-televizije Srbije i Socijalističke partije Srbije i razbijeni izlozi više lokala u gradu.

Pema podacima agencije Beta povređena je 141 osoba, a privedeno 207.

I Mondo i Beta su informacije dobili iz istog saopštenja MUP-a.

Materijalna šteta se procenjuje na više od million evra.

Na samoj paradi u parku Manjež učestvovalo je oko hiljadu ljudi, koji su prošetali bez ikakvih incidenata, a policija je posle višečasovnih sukoba uspostavila javni red i mir na ulicama Beograda.

Porodična šetnja

Dan pre održavanja Parade ponosa na centralnim ulicama Beograda okupilo se više hiljada građana noseći transparent “Branimo porodicu”. Učesnici ove mirne protestne šetnje tvrdili su da ona nema direktne veze sa paradom ponosa i da im je cilj podržavanje porodičnih vrednosti. Nataša Jovanović za Pečat piše da je beogradska Politika izvestila da se tom prilikom okupilo više stotina građana, dok su ostali listovi mahom prenosili agencijsku vest da je šetalo oko dve i po hiljade ljudi, “iako je u toj šetnji učestvovalo najmanje deset, možda i punih 15 hiljada ljudi”.