Ugandske nedeljne novine Rolling Stone objavile su 9. oktobra ove godine listu sa 15 imena najpoznatijih homoseksualaca u državi, pritom prikazujući njihove fotografije i adrese. Građani su pritom pozvani da se sa navedenim osobama obračunaju tako što će ih obesiti. Nakon ovog teksta, u Ugandi je krenula hajka na homoseksualce koji su sada primorani da beže iz svojih kuća i odu u mesta gde ih neće prepoznati. Svaka od osoba sa liste doživela je neku vrstu neprijatnosti, a ljudi se okupljaju oko njihovih kuća i gađaju ih kamenicama.Urednik novina Rolling Stone Giles Muhame je za BBC izjavio da cilj članka nije bio da pozove narod na nasilje, već da ih upozori na homoseksualce koji regrutuju decu iz škola u njihove redove, kao i da vlasti takve ljude moraju da ispitaju. On je dodao da je za sada objavio listu samo 15 homoseksualaca, ali da namerava da objavi svih 100 imena koje zna kao i njihove fotografije, sve u cilju ,kako kaže, interesa javnosti.

Uprkos velikim protivljenjima različitih organizacija za ljudska prava iz zemlje i inostranstva, sledeće nedelje list je objavio novih 14 imena i fotografija. Pošto se nasilje nastavilo, sudija Višeg suda Vensan Musoke – Kibuka naredio je novinama da prestanu sa daljim objavljivanjem imena i fotografija, navodeći da je list povredio prava na privatnost ljudi koji su indetifikovani.

Ipak, Uganda je zemlja u kojoj je homoseksualnost zabranjena još u 19. veku za vreme kolonijalizma i za koju je predviđena zatvorska kazna od 14 godina. Uganđani homoseksualnost posmatraju kao nešto što je neafričko i produkt Zapada, odnosno kao zločin koji se mora kazniti. Upravo tu i leži snaga ugandskog nedeljnika, a slabost odluke sudije, jer se objavljivanje imena homoseksualaca u društvu posmatra kao obračunavanje sa kriminalcima koji teže da poremete porodične afričke vrednosti.

2009. godine vlast u Ugandi htela je još da pooštri zakon o homoseksualizmu. Predsednik parlamenta David Bahati predložio je zakon kojim se homoseksualcima sa HIV-om predviđa smrtna kazna, a osobama za koje se sumnja da su imali homoseksualne odnose preti doživotna zatvorska kazna. Zakonom je takođe predviđena i zatvorska kazna od tri godine svima onima koji ne prijave pojavu homoseksualnosti. Predlog zakona naišao je na velike osude širom sveta. Mnoge strane kompanije pretile su da će povući investicije iz Ugande ukoliko se zakon donese. Velika Britanija, Švedska i Francuska takođe su pretile povlačenjem svojih donacija ukoliko se u Ugandi nastavi sa kriminalizacijom homoseksualizma.  Pod pritiskom većinski strane javnosti, predsednik Ugande Joveri Museveni najavio je ukidanje zakona, iako ga lično podržava.

Ipak, još uvek postoji bojazan da se donošenje ovog zakona samo odložilo, a ne i sprečilo u potpunosti. Inicijator zakona David Bahati rekao je da će vlast moći da nastavi sa ovakvom borbom protiv homoseksualizma kada Uganda krene sa sopstvenim iskopavanjima nafte, kada će ustvari prestati da zavisi od stranih investicija i donacija.

Do tada homoseksualcima u Ugandi ne preostaje mnogo. Oni nastavljaju da žive u strahu, menjaju mesto boravka i napuštaju radna mesta zbog skoro svakodnevnih incidenata koja trpe.

Najveći problem možda je i to, što Uganda nije usamljena država kada su ovakvi zakoni u pitanju. Većina afričkih zemalja posmatra homoseksualnost kao bolest i ima rigidne zakone protiv nje. Svetske sile protiv takvih shvatanja bore se jedino pretnjama o ukidanju novčane pomoći. Menjanje svesti društva je dug i naporan proces koji bi trebalo da započne prvenstveno u obrazovnim insituticajama i mora se zasnivati na naučnim činjenicama o tome šta je homoseksualnost zapravo, a ne na starim ubeđenjima i stereotipima.

Ugandski nedeljnik Rolling Stone nije na bilo koji način povezan sa istoimenim američkim nedeljnikom. Urednik američkog izdanja Džan Vener rekao je da je bio šokiran tekstom koji je bio objavljen u afričkom listu, kao i da je od lista zatražio da ne koriste njihovo ime. Međutim, kako je i sam priznao, problem je u tome što američki Rolling Stone svoje ime nije zaštitio u Ugandi.