Svedoci smo katastrofalnih poplava koje nanose ogromne štete, uništavaju naselja I gradove, poljoprivredne površine. Poplave predstavljaju jednu od najvećih opasnosti za ljudsku zajednicu i imaju značajan uticaj na društveni i ekonomski razvoj. Ova smrtonosna, štetna pojava godišnje ubije na hiljade ljudi širom sveta, a pritom izaziva oštećenja širokih razmera.  Čak i veoma mali potoci, jaruge ili pak male reke nisu nimalo bezazleni i mogu takođe izazvati poplavu. Prema tome, svaka država na svetu može biti u opasnosti od istih. Obilne padavine su najčešći uzročnici poplava svuda u svetu. Nivo vode raste usled obilnih kiša, naročito u regionima gde su padavine česte i duge. Poplave se javljaju i usled topljenja snega i leda. Naime, kako se temperatura vazduha povećava usled globalnog zagrevanja, sneg i led se tope te podižu nivo okeanske vode. Tako, povećava se i nivo vode u rekama pa na taj način dolazi do izlivanja i katastrofa. Neretko se dešava da pogođena područja budu prekrivena muljem i blatom kada dođe do izlivanja reka ili velikih kiša. Ugrožene oblasti su najčešće kontaminirane opasnim materijama kao što su razni otpadi, kanalizacija, pesticidi, gorivo i sl., a stanovnici poplavljenih područja često ostaju bez struje i vode za piće. Smrtonosne bolesti poput tifusa, hepatitisa i kolere takođe nisu isključene.

Tokom dosadašnjeg razvoja ove oblasti vodoprivrede, na području Srbije je prevashodno primenjivan princip  “borbe protiv poplava”, koji je podrazumevao izgradnju značajnih i skupih investicionih objekata (brane, akumulacije, nasipi, regulacija vodotoka, rasteretni kanali i dr.), radi obezbeđenja sigurnosti za ljude i dobra koja se nalaze u plavnim zonama.  I pored činjenice da su za zaštitu od poplava izgrađeni nasipi dužine skoro 3500 km, da su regulisana korita brojnih vodotoka, sadašnje stanje zaštite od poplava u Srbiji nije zadovoljavajuće. Najpre, veliki deo teritorije je još uvek realno ugrožen poplavama. I tamo gde su sistemi zaštite izgrađeni,  potencijalni rizik od plavljenja takođe postoji. Najveća poplava u Srbiji dogodila se 1965.godine kada se izlio Dunav koji je zahvatio maltene sve tokove reka, a pod vodom je bilo oko 150.000 hektara zemlje, 16.000 kuća i 214 kilometara puta. Skoro svake godine reke plave iste oblasti u Srbiji, uprkos tome što je oko 88 odsto teritorije države zaštićeno od poplava. Poplave najviše pogađaju naselja u Vojvodini, dok se u Srbiji najčešće izliva reka Morava. Velike poplave širom Srbije dogodile su se i 2006. godine. Oko 225.000 hektara obradivog zemljišta bilo je poplavljeno, a šteta je procenjena na 35,7 miliona evra. Aprila 2005. u centralnom Banatu, velika poplava je nanela štetu u iznosu od 12,6 miliona evra. Nakon ove poplave utrošena su tri miliona evra na radove za zaštitu od poplava.

Tokom poplava, mediji igraju veliku ulogu jer se radi o krizi u kojoj je često ugrožen ljudski život. Svako koga zadesi ovakva prirodna katastrofa trebalo bi, ako je u mogućnosti, da prati televiziju i radio kako bi se informisao o mogućim žrtvama, šteti I drugim posledicama, i naravno o tome šta stručnjaci savetuju da se uradi tokom i nakon poplave. Tako, mediji imaju pred sobom veliki zadatak da prikupe što više tačnih podataka I daljih prognoza koje će na verodostojan način plasirati javnosti.

Da li ste znali da…

… 66 odsto smrtnih slučajeva nastaje upravo usled vožnje automobila kroz poplavljeni predeo?
… voda u pokretu, u visini od samo 6 inča, može da obori i povuče stariju osobu?