Nasilje u školama, bilo fizičko ili psihičko, postaje sve češći oblik ponašanja među decom, pokazala su istraživanja.  Učestalost nasilja daleko je veća u osnovim nego u srednjim školama, a većina dece koja trpi nasilje ne usuđuje se da govori o tome.

„U principu deca reaguju na nasilje kao i odrasli – agresijom i povlačenjem. Žrtve najčešće postaju oni koji se plaše, trpe, ćute i povlače se. Za žrtve se biraju ona deca koja nemaju karakteristike koja većina najviše ceni između sebe. Takvo dete će se još više povlačiti, plašiti, osećati neadekvatnim, može izbegavati školu, praviti se bolesno, čak može i razviti neke hronične bolesti – problemi sa stomakom, glavobolja itd. U mnogo slučajeva, takva deca se ni ne žale“, objasnila je psihološkinja Ivana Anđelković.

Kao jedan od uzroka ovakvog modela ponašanja, navodi se sve veći uticaj medija koji često prikazuju neadekvatan sadržaji sa elementima nasilja. U doba moderne tehnologije i eksplozije informacija, roditelji i nastavnici imaju mnogo manji ugled, a samim tim manje utiču na decu. Kapitalistički način života doveo je do toga da ljudi rade dan i noć i da nemaju vremena da se posvete deci i njihovom vaspitanju. Tako, deca ostaju prepuštena medijima i vrednostima koje oni plasiraju.

„Sve je veći broj neuspelih brakova i razvoda. Deca su frustrirana i uplašena, a neretko prisustvuju scenama nasilja u kući i doživljavaju ga. Zato se ugledaju na agresore i poistovećuju se sa njima, te zbog toga kinje drugu decu. Da bi izbegli da im dete postane nasilnik, roditelji bi trebalo da sa njim provode što više vremena, da se interesuju za njega, da stvore poverenje, da ga upisu na neki sport, umetnost, da mu prenose svoje vrednosti“, kazala je Anđelkovićeva.

Uloga nastavnika u socijalizaciji dece je sve manja, ali nikako nije zanemarljiva. Međutim, za uspešno rešavanje ovog problema, nastavnicima je potrebna pomoć roditelja i same škole. U cilju edukovanja dece i nastavnika o ovom problemu, u školama širom Srbije od 2005. godine počeo je da se sprovodi program „Škola bez nasilja“.

“Nasilje je jedan začarani krug u kome dete žrtva često dugo ostaje. Naša škola, “Petefi Šandor”, je u projektu “Škola bez nasilja”, tako da se sa decom puno radi i razgovara o ovoj temi. Deca se uče kako da prepoznaju vrste nasilja, kako da reaguju ako primete nasilje ili su i sami zrtve. Mnogi se već na prvoj radionici prepoznaju i na jednoj i na drugoj strani i tako se započinje komunikacija. Cilj je da se kod  dece razvije osećaj empatije prema zrtvama nasilja i potreba da se oni zaštite”, objasnila je nastavnica osnovne škole “Petefi Šandor”, Biljana Pejović.

Ona dodaje da su nastavnici obavezni da vode evidencije o problemima u školi i da stalno prate promene u ponašanju dece koje bi ukazivale na problem nasilja. Kada je u pitanju kažnjavanje nasilnika, Pejovićka objašnjava da ne postoji pravilnik koji je isti u svim školama, te se na različite načine odnose prema prestupnicima zbog čega se mnogi izvlače sa slabim ili nikakvim kaznama.

“Deca često iz straha da sami ne budu žrtve, postaju nasilnici. Ona su ogledalo svojih roditelja i društva. Danas ko želi da bude u centru pažnje i da bude “in” radi loše stvari. Često se ne vidi perspektiva u lepom i kulturnom ponašanju, te se onda neguju loše stvari. Zato deca koja se ne ponašaju “in” često i jesu žrtve nasilnika. Moderno je imati što više jedinica, bežati iz škole i slično a to podrazumeva i problematično ponašanje. Među mladima nema normalne komunikacije jer se uglavnom dopisuju preko mobilnog i fejsbuka i tako reći normalno ni ne razgovaraju. To je jedan od razloga zbog čega se među njima stvaraju novi sukobi i razdori” kazala je Biljana Pejović.

Prema istraživanju koje je sproveo Odsek za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i nezavisna istraživačica Jelena Marković, 30% dece kaže da se služilo nasiljem u cilju samoodbrane, 20% navodi šalu kao razlog, 15,5%  njih procenjuje da može, a 9,4%  ne zna razlog zbog kojeg se ponaša nasilno.

Trinaestogodišnja učenica osnovne škole „Dositej Obradović“ iz Iriga, zadobila je lakše povrede nakon što su je tri dečaka uz smeh izbacila kroz prozor visine oko dva metra. Jedan od trojce dečaka ovaj događaj je snimio mobilnim telefonom. Čeka se sednica nastavničkog veća, kada će biti odlučeno o kazni za nasilnike.