Ekološke katastrofe se razlikuju od „običnih“ prirodnih katastrofa po tome što ljudski faktor igra veliku ulogu u ovom prvom slučaju. Posledice ovog tipa kriznih situacija su velike i opasne za ceo živi svet na Planeti. Biljni, životinjski, ljudski.

Zbog toga, vrlo je važno da ljudi nauče kako da se ponašaju, te da ne doprinose iovako lošoj eko-slici.

Kakva je situacija kod nas?

Kada želimo da menjamo svet, uvek treba prvo početi od sebe. Dakle, kakvo je stanje u Srbiji, postoji li uopšte svest građana o ekologiji, ekološkim katastrofama i posledicama?

Za razliku od razvijenih zemalja sveta gde se reciklira i do 80 odsto ambalažnog otpada, u Srbiji je industrija reciklaže još na niskom nivou. Za sada, jedino Beograd kao najveći “proizvođač” otpada ima perspektivu za razvoj reciklažne industrije.
Novi Sad ima postavljene kontejnere za plastiku, dok se papir, iako za njega postoji reciklažni centar, ne odlaže u posebne kontejnere.

Do sada je u ovoj godini prikupljeno je više od dve hiljade tona papira, skoro pola tone PET ambalaže, više od devet tona metalne ambalaže, 48 tona tvrde i 121 tona meke plastike.

Dobri primeri

U Hrvatskoj, pre nekoliko godina su na plastične flaše počele da se utiskuju oznake da se za njihov povratak dobija 50 lipa. To se pokazalo kao dobra investicija, i za ljude i za prirodu.

U severnoj Italiji odvajanje otpada započinje još u kući građana. Svi imaju po više kanti u koje odlažu papir, metal, staklo.

Vanredno stanje u Mađarskoj

Ekološka katastofa koja je građanima Srbije i regiona ostala u najsvežijem sećanju je svakako izlivanje otrovnog crvenog mulja u Mađarskoj. To je zapravo, jedno od obeležja eko katastrofa. Kada se dogodi na jednom mestu, opasnost se ne zadržava samo tu, nego se širi. tako je bilo i u ovom slučaju.

Šta se desilo?

-          Prilikom pucanja rezervoara fabrike aluminijuma u Ajki oslobođeno je 800.000 kubnih metara crvenkastog otrovnog mulja, pri čemu je poginulo najmanje desetoro ljudi, a više od 150 je povređeno.

Posledice za okolinu?

-          Talas sa alkalnim blatom iz Mađarske, kako se očekuje, ući će danas u Srbiju kod Bezdana. Nadležni uveravaju da ne treba očekivati veliki nivo zagađenja.

Kako su reagovali građani Srbije?

-          Novosađani Miloš Katić i Sergej Petrović, članovi Asocijacije pronalazača i inovatora, otkrili su metodu koja bi potpuno ekološki sanirala posledice zagađenja u Mađarskoj.

Razvoj događaja?

-          Portparol Državne uprave za odbranu od katastrofa Tibor Dobšon izjavio je jutros da je zaustavljeno pucanje severnog dela brane na rezervoaru toksičnog mulja fabrike aluminijuma u Ajki, na zapadu Mađarske.

Sledeća stvar koja je zabrinjavala građane Srbije bila je svojevremeno nagađanje o izgradnji nuklearne elektrane. Sa razlogom, pošto nuklearke važe za jedan od najopasnijih izvora energije, zbog radioaktivnog zračenja. No, evo obrazloženja za i protiv izgradnje.

-          U Srbiji postoji Memorandum o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, ali ne znači zabranu i edukaciju u oblasti nuklearne energije. I mada u Srbiji nema nuklearnih elektrana, u okruženju ih ima čak 14 i taj podatak najbolje ilustruje koliko su nam potrebni stručnjaci sposobni da reaguju u slučaju incidenata. Sa druge strane argument da bi izgradnja nuklearke u Srbiji izazvala ekološku katastrofu nije održiv, jer bi se to dogodilo i u slučaju havarije u nekoj od nuklearnih elektrana u okruženju.

Ja čuvam Srbiju, a ti?

Dakle, različite ekološke katastrofe imaju različite posledice. Svakodnevnim lošim navikama ugrožavamo kako svoje, tako i zdravlje ove Planete. Jedan od najvećih aduta ove vrste katastrofa je taj što se one mogu pojaviti iznenadno, a mogu biti rezultat dugotrajnog oštećenja Zemlje. Zbog toga treba ulagati više u očuvanje i održavanje. To se može raditi na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. Uključivanjem javnih ličnosti, ove kampanje su se pokazale dobrim uticajem, ali je problem što su kampanje ovog tipa uglavnom neisplative za one koji ih prave. Ali zato, razne organizacije koje se bave zaštitom životne sredine redovno organizuju tribine na teme sprečavanja ekoloških incidenata. Međutim, to nije dovoljno, iz prostog razloga što na te tribine većinom odlaze samo ljudi koji su već upućeni i ekološki osvešćeni. Treba dopreti do većeg broja ljudi. Možda bi trebalo pokušati sa uvođenjem „zelenog ponašanja“ u škole?