U poslednje dve godine palo je četiri aviona Vojske Srbije i u tim padovima poginula su dva pilota i jedan vojnik dok su druga dva pilota i jedan vojnik lakše povređeni.

Godine 2008. dogodila su se čak 2 udesa vojnih aviona.

U julu se pilot Tomas Janik spasao iskakanjem iz “Orla” koji se srušio kod mesta Baranda dok je pilot Ištvan Kalas poginuo u padu “supergaleba G4” na aerodromu Batajnica u septembru iste godine.

Na aerodromu Batajnica desila se još jedna nesreća u julu 2009. Pilot Rade Rađenović i vojnik Milan Ulemek poginuli su kada se avion “MIG 29” srušio u krugu aerodroma.Poslednji u nizu padova dogodio se u junu ove godine kada se avion “Orao” srušio u Gružansko jezero. Pilot Slobodan Jocić se spasio katapultiranjem.

Ministarstvo odbrane kao mogući uzrok ovih nesreća navodi tehničke kvarove.

Piloti Vojske Srbiji lete u avionima koji su u proseku stariji od dvadeset godina, sovjetske i domaće proizvodnje i koji su prošli remont. Priče o nabavci novih aviona kružile su dve godine i tek je polovinom ove godine objavljeno da će Vojsci Srbije  do 2012. biti isporučeno 15 aviona za obuku pilota. General Ranko Živak je za B92 izjavio da je proces modernizacije i nabavke novih aviona znatno usporen nedostatkom novca i remontnih kapaciteta.

azduhoplovstvo Srbije je odnedavno bogatije i za šest školsko-borbenih aviona G4 koji su preuzeti od Crne Gore po Sporazumu o razmeni sredstava i dokumentacije.

Još jedan od mogućih krivaca za česte padove aviona, o kojem se dosta raspravljalo u domaćim medijima, je greška pilota.

Povodom pada u maju 2008. vojni analitičar Aleksandar Radić je izjavio da su u vazduhoplovstvu udesi svakodnevnica i da ne bi trebalo unapred tvrditi da je avion sam po sebi problem.

Pilot potpukovnik Dragan Ilić je za Vreme rekao da je srpskim pilotima potrebno “letenje i samo letenje” i da se uvežbanost pilota ne može promeniti preko noći.

U Srbiji piloti lete u proseku 30 sati godišnje dok taj broj u razvijenim zemljama premašuje 100 sati. Kao jedan je razloga za ovako nizak broj navodi se nedostatak novca za gorivo.

Tehnički kvar, greška pilota ili kombinacija ova dva  faktora čine avione Vazduhoplovstva Srbije tempiranim bombama u vazduhu. Ako se trenutno stanje ne promeni na bolje, samo je pitanje vremena kada ce se desiti sledeća nesreća.

Vojska Srbije polako, koliko to finansije dozvoljavaju, nabavlja nove avione a vojni analitičari smatraju da će se procesom profesionalizacije vojske ostvariti kontinuitet u treniranju koji je toliko potreban budućim, a i sadašnjim pilotima.