U svetu se dnevno dogodi hiljadu zemljotresa, a statistika pokazuje da se u Srbiji dogodi jedan zemljotres u dve godine. Mnogi od njih se i ne osete. Zemljotresi u Srbiji su mnogo slabiji od onih koji se dešavaju u Japanu ili Turskoj, a ni najjači zemljotres u Srbiji od, primera radi, šest stepeni Rihterove skale, ne može da sruši relativno dobro sagrađenu zgradu.

Zemljotres jačine 5,4 stepeni Rihterove skale, koji je pre neki dan pogodio Kraljevo, umerenog je intenziteta, ali je za ove prostore ipak snažan. Zemljotres se osetio u većem delu zemlje, dvoje ljudi je poginulo, dok je blizu 50 povređeno. Nastradao je bračni par kada se u  njihovoj kući srušila betonska ploča. Posle razornog zemljotresa od 5,4 stepena po Rihteru, usledelo je još preko stotinu manjih potresa koji su bili posledica smirivanja tla.

U Kraljevu je bila proglašena vanredna situacija, nije bilo struje, a gradjanima se preporučilo da ne koriste ni vodu za piće. Nakon potresa, spavanja u tom gradu nije bilo, a mnogi građani su se plašili da se vrate svojim kućama.

Zemljotresi do pet stepeni Rihterove skale smatraju se zemljotresima slabijeg intenziteta, dok potresi iznad 5,9 stepeni spadaju u jače, a oni od sedam stepeni važe za razorne. U Srbiji oko 60 odsto objekta, nema protivtrusnu zaštitu. Te objekte bi trebalo ojačati kako bi kroz zemljotres “prošli” sa što manje oštećenja.

Prema mapi seizmičnosti koja se koristi prilikom izgradnje zgrada, cela Srbija je u devetom stepenu Merkalijeve skale, što znači da je to maksimalni očekivani potres koji može da pogodi ovo područje, a spada u rang srednje jakih potresa. Srećna okolnost je to što se naša zemlja nalazi na samoj ivici ploče, pa zemljotresi u Srbiji, prema procenama seizmologa, ne mogu biti jači od 6,2 ili 6,3 stepeni po Rihterovoj ili 7,11 po Merkalijevoj skali.
Trusne oblasti u Srbiji su kopaonička, rudnička, krupanjska, maljenska, lazarevačka, predeo oko Svilajnca, Golubca, ali i uroševačko-gnjilanska,vranjanska i kraljevačka oblast.

Nema podataka da je u prošlosti bilo katastrofalnih zemljotresa u Srbiji, ali treba uzeti u obzir da ni naši gradovi u prošlosti nisu bili naročito izgrađeni. Srbija zapravo nije osetila nijedan veliki zemljotres. Recimo, 1922. godine zabeležen je jak zemljotres u Lazarevcu, 6,1 stepen

po Rihterovoj skali, a pet godina kasnije treslo se na Rudniku oko Gornjeg Milanovca. Međutim, te sredine tada nisu bile ni približno urbane kao danas.

Najrazorniji zemljotres na našem prostoru u poslednjoj deceniji pogodio je Mionicu 1998. godine i iznosio je 5,7 stepeni Rihterove skale. Tom prilikom je na području mioničke opštine oštećeno oko 12 hiljada objekata u više od šest hiljada domaćinstava.

Rihterova skala daje podatke o energiji koja se oslobodi, a njen efekat zavisi od dubine na kojoj se zemljotres dogodio. Najjači zemljotres na prostoru bivše SFRJ u prethodnom stoleću dogodio se u Crnoj Gori 1979. godine. Njegova jačina varirala je od 6,7 do 7,2 stepena Rihterove skale u zavisnosti od izvora podataka.

Zemljotres koji je pogodio Skoplje 1963. godine, nije bio velikog intenziteta. Iznosio je oko šest stepeni po Rihterovoj skali, ali mu je epicentar bio jako plitko u zemljinoj kori, svega 70 kilometara ispod površine, pa je zato glavni grad Makedonije pretrpeo veliku materijalnu štetu.

I Banja Luka je teško stradala 1969. godine u dva zemljotresa, čija je jačina bila šest i 6, 5 stepeni po Rihteru.

Makarska je 1962. oštećena u potresu jačine 6,3 po Rihteru. Snažan potres na ovim prostorima zabeležen je i u 19. veku, 1893. godine, kada je razoreno nekoliko sela na području između Svilajnca i Petrovca na Mlavi, a u 18. veku jak zemljotres je zatresao i Frušku Goru.

Zemljotresi ulaze u red najstrašnijih prirodnih katastrofa koje se dešavaju na Zemlji, zbog čega su još od davnina privlačili pažnju ljudskog roda. Zbog toga podatke o zemljotresima nalazimo u zapisima starim više hiljada godina. Ipak, značajnija proučavanja zemljotresa odvijala su se tek od 19. veka.

Zemljotres nastaje usled pomeranja tektonskih ploča, kretanja Zemljine kore ili pojave udara, a posledica je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobađanja velike energije. Zemljotresi mogu aktivirati pokretanje tla na padinama, odlamanje kamenih blokova i nastanak odrona i pokretanje lavina koje mogu u brdsko-planinskim predelima naneti veliku materijalnu štetu i ugroziti ljudske živote

Najveći broj zemljotresa vezan je za granice litosfernih ploča. Pri tom, najjači zemljotresi generišu se u zonama gde se jedna ploča podvlači pod drugu. Najizrazitija takva zona je u vatrenom pojasu Pacifika, gde se dogodi 53% svih potresa. Druga po redu zona po broju potresa je mediteransko-alpsko-himalajsko područje (41% svih potresa). Zemlje u kojima se događa najviše potresa su: Čile, Japan i Indonezija. Zemljotresi u Srbiji direktna su posledica podvlačenja afričke tektonske ploče pod evroazijsku, što izaziva jaku seizmičku aktivnost na području Mediterana.

Za razliku od mnogih prirodnih katastrofa, zemljotres nije nešto što se može precizno predvideti. Seizmolozi zapravo znaju da će se on dogoditi u određenom području, ali je teško tačno precizirati kada će to biti.

U slučaju zemljotresa treba se skloniti na mesto gde je rizik najmanji , uz vrata ili noseći zid. Gradjani bi prvo trebalo da se raspitaju u kojoj seizmičkoj zoni se nalazi njihov dom,a potom da učvrste nestabilne predmete kao što su ogledala, slike i orman. Kada se potres dogodi, pogrešno je bežati. Treba uvek pri ruci imati baterijsku lampu, tranzistor, šibicu, pošto se kod jačih zemljotresa često dešava da nestane struje.