Prirodne i katastrofe izazvane ljudskim faktorom, kao sve češći deo naše svakodnevnice, jedne su od najstresnijih situacija u kojima se izveštači mogu naći. Osim vatrogasaca, policajaca, medicinskih radnika i novinari, tokom svog izveštavanja, nailaze na veoma stresne situacije, ali se malo o tome govori. Retko koje novinarske škole i redakcije pripremaju svoje novinare za izveštavanje o kriznim situacijama, dok su drugi učesnici, odabirom svoje profesije, ipak dobro pripremljeni za takve situacije. Krizne situacije se, uglavnom, dešavaju nenajavljeno, pa otuda je profesionalni pritisak na novinare još veći.

Profesor na Odseku za medijske studije i novinar, Jan Briza, smatra da je odgovornost i na samim urednicima koji će birati izveštače koji su spremniji da u nekoj situaciji budu pribrani i  deluju profesionalno. „Novinar mora i sam sebe da priprema za ono što će ga čekati sutra kada ode da izveštava sa npr. zemljotresa. Pogotovo ako izveštač nikada to tada nije osetio zemljotres, on će savladati strah jer ga profesionalni nagon tera da to uradi. I svaki pravi izveštač će se racionalno ponašati, neće se izlagati opasnosti, ako to ne mora” navodi Briza.

Novinar u ovakvim situacijama ima odgovornost i prema zajednici, jer će njegovo izveštavanje uticati na to kako će zajednica reagovati na tragediju. Često se dešava da novinari budu prvi koji stignu na mesto tragedije ili oni od kojih porodice saznaju za stradanja svojih članova. Novinari su, takođe, u kontaktu sa žrtvama, svedoci su ogromnog bola, stradanja, gubitaka, a nekada je potrebno i pridružiti se spasiocima.

„ Bez obzira koliko je u njemu profesionalac novinar ne može da se oslobodi emocija, empatija uvek postoji. Ako je neko emocionalni bogalj, da tako kažem, onda on neće biti ni dobar novinar. Ne mogu se emocije isključiti. Ne možete vi biti ravnodušni kada izveštavate iz područja koje je pogodio katastrofalni zemljotres i vidite ljude koji su nastradali, naravno da ćete da se saosećate sa njima. U trenutku kada radite vi ćete da savladate bol i strah, nećete se rasplakati i grcati u suzama i ne uraditi posao. Vi ćete na kraju krajeva, možda u sebi vrištati, plakati. U prvom redu čovek treba da bude čovek, pa tek onda profesionalac“ napominje Briza.

Joe Hight i Frank Smith su autori priručnika „Tragedije i novinari“, koji se može pronaći na sajtu Dart centra. U ovom priručniku se mogu pronaći veoma korisni saveti za izveštavanje o kriznim situacijama, od toga kako treba da se odnosite prema svojoj zajednici kojoj izveštavate, kako prema žrtvama, ali i kako da pomognete samome sebi. Autori, kao najbitnije, navode da novinar, bez obzira na profesionalnost, treba da odustane od zadataka za koje smatra da nije spreman. Takođe, savetuju da treba pronaći osećajne slušaoce, kojima možete da ispričate šta ste sve proživeli tokom izveštavanja. Hobi ili vreme provedeno sa porodicom i prijateljima, savetuje se kao jedan od najboljih načina za smanjenje stresa. Ako problemi postanu preozbiljni, autori napominju da ipak treba potražiti profesionalnu pomoć.

Najbolje je da novinar sam odluči da li je spreman za ovakve zadatke. Veoma je bitno da, kada pristane da se bavi ovom vrstom novinarstva, ne dovode u opasne situacije ni sebe, a ni ljude koji su oko njega. Čovek u sebi nosi emocije i saosećanje koje je nemoguće ugasiti. Važno je samo da lični doživljaj ne bude primaran, ali na način na koji novinar neće sebe ugroziti.