Dok je oko hiljadu učesnika Parade ponosa, pod sloganom „Da šetamo zajedno“, 10. oktobra marširalo Beogradom, unapred isplaniranom trasom od parka Manjež do Studentskog kulturnog centra, samo nekoliko ulica dalje, razbijani su izlozi, lomljene žardinjere i paljeni kontejneri. U jednom kvartu promovisana je ljubav i Ustavom zagarantovane seksualne slobode. Nedaleko odatle besnela je parada nasilja.Parade ponosa lezbejske, gej, biseksualne i transrodne (LGBT) populacije se od početka sedamdesetih godina održavaju širom sveta. Prva se odigrala u Njujorku 1970. godine kao podsećanje na Stounvolsku revoluciju, tokom koje su se, godinu dana ranije, pripadnici seksualnih manjina pobunili protiv diskriminacije. Iako je u Srbiji registrovano nekoliko organizacija koje svojim aktivnostima promovišu kulturu nenasilja i ravnopravnosti, trudeći se da unaprede položaj gej i lezbejske populacije, prvi pokušaj organizovanja ovakve manifestacije u Srbiji, pre devet godina, nasilno je prekinula grupa ekstremista, neonacističkih aktivista i radikalnih desničara. Parada zakazana za septembar prošle godine, otkazana je dan pre najavljenog održavanja. Iako je sama manifestacija ove godine prošla bez incidenata, više od 140 osoba je povređeno u sukobima policije i huligana.

„Ništa od nasilja nije došlo do nas učesnika. To je bilo praktično nemoguće jer su oko nas bila tri obruča policije“, rekao je Dragan Lončar, kreativni direktor Parade ponosa. Ostajući donekle u senci incidenata i održana u nedvosmislenoj atmosferi geta, Parada je ipak proglašena prvom uspešnom u Srbiji. Neredi ekstremista i napadi na policiju koja je obezbeđivala skup, ponovo su, kao već nekoliko puta poslednjih godina, rezultirali velikim brojem povređenih i ogromnom materijalnom štetom. U incidentima je demolirano nekoliko vozila gradskog prevoza, kao i nekoliko policijskih automobila, mobilni mamograf, brojni izlozi prodavnica, bašte kafića, saobraćajni znakovi… Kamenovana je zgrada RTS-a i sedišta onih političkih partija čiji su neki od čelnika pružili javnu podršku održavanju Parade.

Policija je privela više od dve stotine izgrednika, među kojima i Mladena Obradovića, vođu desničarske organizacije „Obraz“. Obradoviću, koji se tereti za krivično delo nasilničkog ponašanja na javnom skupu, za koje je predviđena zatvorska kazna od tri do dvanaest godina, u međuvremenu je produžen pritvor.

Među svim marginalizovanim grupama u Srbiji, seksualne manjine su najugroženije. Tradicionalizam i ustaljene patrijarhalne vrednosti, čine naše društvo izuzetno homofobičnim. Netolerancija u ovom slučaju nije svojstvena samo ekstremističkim organizacijama, pa tako nije retkost čuti da državni funkcioneri ili čelnici Srpske pravoslavne crkve javno izražavaju svoj negativan stav o LGBT osobama. Komentarišući stav dela javnosti, da i organizatori Parade ponosa snose deo odgovornosti za incidente, Lončar je izjavio da je zamena teza opšteprisutna u našem društvu, dodajući: „Na državi je ili da obezbedi adekvatnu zaštitu na ovakvim dešavanjima ili, uputnije, da se sa nasiljem u društvu bori sistematično. Mislim da je sada mnogim ljudima jasnije da bolest ovog društva nije homoseksualnost, već nasilje”.