Reaktor broj 4 nuklearne elektrane u ukrajinskom gradu Černobilju eksplodirao je 26. aprila 1986. godine, u 1:24h posle ponoći. Radijacijom, koja se širila punih 10 dana, zagađene su obe zemljine hemisfere.

Količina radioaktivnih supstanci koja je oslobođena prilikom havarije reaktora bila je 200 puta veća od one koju je proizvela eksplozija atomske bombe bačene na Hirošimu 41 godinu ranije. Procenjuje se da je ozračeno čak 65 miliona ljudi, a više od 400.000 osoba bilo je prinuđeno da napusti područje oko Černobilja.

Tri dana kasnije, 29. aprila, nedozvoljena količina radioaktivnih supstanci zabeležena je u Poljskoj, Austriji, Rumuniji, Finskoj i Švedskoj. Do 6. maja zagađen je i vazduh SADa i Kanade.

Katastrofa černobiljskog nuklearnog reaktora dogodila se prilikom probnog testiranja rezervnog postrojenja za snabdevanje električnom energijom. Lokalne i državne vlasti su pokazale potpuno odsustvo odgovornosti, pošto su od lokalnog stanovništva skrivale stvarno stanje stvari. Za evakuaciju stanovništva iz Pripjata i okolnih sredina trebalo je više od 24 sata, a vlasti Sovjetskog Saveza ostale su neme preko 48 sati, prikrivajući razmere tragedije. Najpre je pogođena Belorusija. Oko 30 odsto teritorije bivše sovjetske republike je nakon eksplozije proglašeno neupotrebljivom. Na stotine hiljada ljudi evakuisano je iz Belorusije. Oni su se do danas uglavnom vratili kućama, iako je prostor na kojem žive i dalje ozračen.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, danas se pod medicinskim nadzorom nalazi više od 2.34 miliona ljudi, a najzagađenije radijacijom su Žitomirska, Kijevska, Rovenska i Volinska oblast.

Najpogubniji uticaj nakon radijacije proizvela su dva izotopa, stroncijum-90 (čijae štetno dejstvo traje čitavih 300 godina) i cezijum-137 (290 godina), a dovode do pojave genetskih mutacija, tumora, raka i leukemije. Na zagađenim teritorijama danas živi gotovo 2,3 miliona osoba, a u zoni pojačane radiološke kontrole više od 1,6 miliona osoba.

U bivšem Sovjetskom Savezu je u cilju otklanjanja posledica nuklearne havarije bilo angažovano 250.000 ljudi. U poslednjih 10 godina umrlo je 70.000 osoba, dok su blizu 150.000 njih postali invalidi.

Osobe zadužene za raščišćavanje terena nazvane su likvidatorima. Oni su jedini imali pristup “ekskluzivnoj zoni” koja se prostirala u poluprečniku od 30 kilometara oko elektrane. Nivo radioaktivnosti u ovoj oblasti je dostizao blizu 20.000 rentgena po jednom satu, a normalan stepen je oko 0.010-0.020 milirentgena u jednom času, tako da su likvidatori, mahom vatrogasci i vojnici, poslati u sigurnu smrt.