Naučni saradnici Instituta za nuklearne nauke Vinča, već dvadesetak godina pozivaju na preispitivanje Memoranduma o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Srbija je u situaciji kada se suočava sa problemom velike potrošnje i hroničnog nedostatka električne energije, tako da  je želja da se Memorandum ukine sve veća.

Mada u Srbiji nema nuklearnih elektrana, u okruženju ih ima čak 14 tako da je potreba za stručnjacima sposobnim da reaguju u slučaju incidenata još veća, jer koliko god bi izgradnja nuklearke u Srbiji izazvala ekološku katastrofu isto bi se to dogodilo i u slučaju havarije u nekoj od nuklearnih elektrana u okruženju.

Prema nekim očekivanjima do nedostatka klasičnih izvora energije doći će 2020. godine,tako da bi bilo poželjno da počne ozbiljno da se razmišlja o izgradnji nuklearke. Dok sa druge strane ipak postoji mogućnost korišćenja klasičnih i obnovljivih izvora energije tako da možda potreba za nuklearnom elektranom u Srbiji i nije toliko velika, već se može učestvovati u izgradnjama nuklearki u zemljama u okruženju, jer je nuklearna tehnologija danas mnogo naprednija nego pre dvadeset godina i investicije u izgradnju nuklearke su sada znatno manje nego ranije.

Mnoge zemlje su pored koriščenja obnovljivih izvora energije sve više orijentisane i na korišćenje struje dobijene iz nuklearki. Razlozi su ti što su razvijene tehnologije prerade štetnog otpada, a mogućnost havarija svedena je na minimum.

Najveći protivnici izgradnje nuklearki u Srbiji su borci za zaštitu životne sredine. Oni smatraju da nikako ne bi trebalo razvijati takav projekat koji bi doneo rizik od katastrofe, a Srbiju pretvorio u skladište otpadnog radioaktivnog materijala. Ekolozi tvrde da činjenica da je za izgradnju nuklearke potrebno izdvojiti čak dve milijarde evra, jeste prepreka koju bi lobisti takvog poduhvata lako mogli prebroditi dobijanjem kredita od razvijenih zemalja, prvenstveno Sjedinjenih Američkih Država. Čak 95 odsto opreme čini uvoz iz tih zemalja, koje na taj način nalaze posao za svoju nuklearnu industriju.

Energija iz 438 nuklearnih elektrana učestvuje u svetskoj proizvodnji električne energije sa 17 odsto. Evropska unija planira da iz svojih kapaciteta proizvede 30 odsto potrebne energije, a Francuska iz nuklearnih elektrana dobija čak 80 odsto električne energije. Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Rumunija i Bugarska, koje se nalaze u našem okruženju, ili su sa nama povezane vodenim tokovima, imaju značajne i podižu nove kapacitete u nuklearnim elektranama. Danas se u svetu gradi ili je već naručeno oko 40 novih nuklearnih elektrana.

Pored činjenice da je za izgradnju potrebno oko dve milijarde evra, takođe, jedna nuklearna elektrana snage 1.000 megavata u toku godine potroši oko 50 tona goriva i proizvede oko 500 kubnih metara nisko i srednje radioaktivnog otpadnog materijala. Sa druge strane jedna termoelektrana iste snage, za godinu dana potroši oko 2,5 miliona tona uglja i proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona letećeg pepela.

Od 1979. SAD nisu izgradile nijednu nuklearku na svojoj teritoriji, ali odobravaju kredite zemljama koje su zainteresovane za takve projekte. Osim toga, Danska i Švedska odlučile su da zatvore svoje elektrane najkasnije do 2015, a Nemačka planira da to učini do 2025. godine.