Ekološka katastrofa je posledica negativnih i nesmotrenih ljudskih aktivnosti i samim tim se taj pojam razlikuje od pojma prirodna katastrofa. Uticaj ljudi dovodi do rasprostranjenih i dugotrajnih posledica, kako na ekološki sistem, tako i na same ljude, životinjski i biljni svet. Zemlji prete ozbiljne ekološke štete od izlivanja nafte, opasnost od nuklearnog zračenja i od nuklearnog otpada, šumskih požara i drugih ekloških katastrofa.

01.10.2009. Valjevo se nalazilo na ivici ekološke katastrofe.

Naglim pražnjenjem akumulacije na reci Gradac, takozvane “Berkove brane”, izazvanog nestručnim istovremenim podizanjem sve četiri ustave na brani, grad Valjevo suočen sa velikim ekološkim, zdravstvenim, vodoprivrednim i ekonomskim problemom. Otvaranjem ispusta na brani došlo je do oticanja velike količine vode, podizanja mulja i pomora ribe. Sama akumulacija je ostala bez vode, pa se usled isušivanja taloga i mulja u neposrednom okruženju širi nesnosan smrad.

Gradonačelnik Valjeva  Zoran Jakovljević obratio se dr Nikoli Marjanoviću, direktoru vodopirivrednog preduzeća “Srbija vode”, kako bi se sprečila ekološka katastrofa.

Kako se brana nalazi u gradskom jezgru u kome živi veliki broj stanovnika, klisura reke Gradac, koja se smatra jednom od najčistijih u Evropi, je veoma posećeno izletište građana Valjeva, ova situacija je izazvala nezadovoljstvo, burne i osuđujuće reakcije Valjevaca, ukazao je u svom dopisu gradonačelnik Jakovljević, naglasivši da do danas ovo javno preduzeće nije preduzelo nikakve mere za sprečavanje dalje štete na reci Gradac.

28.01. 2009. Nedležno ministarstvo odobrilo je cementarama korišćenje guma kao goriva

U Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja potvrdili su da je ministar Oliver Dulić potpisao Memorandum o razumevanju sa Udruženjem cementara i sa tri cementare „Lafarž“u Beočinu, „Holcim“ u Popovcu i „Titan“ iz Kosjerića.

Građani Kosjerića upozoravaju da država hoće da „Titanovoj“ cementari odobri korišćenje hiljade tona starih automobilskih guma kao alternativno gorivo, što će dovesti do ekološke katastrofe sa nesagledivim posledicama!

U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja kažu da se u svim zemljama Evropske unije kao alternativno gorivo u cementarama koriste gume, mesno koštano brašno, otpadne boje i komunalni otpad. Ali, cementare treba da obave sve neophodne tehničke pripreme, da ugrade filtere za prečišćavanje vazduha i postave merne stanice za kontrolu vazduha.

Otpad kao gorivo
Strategijom upravljanja otpadom iz jula 2003, koju je usvojila vlada, definisani su načini rešavanja otpada u Republici Srbiji. Jedan od načina je i korišćenje otpada kao alternativnog goriva.
U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja tvrde da se stare gume ne uvoze radi spaljivanja i da je Ministarstvo bilo privremeno zabranilo uvoz starih guma budući da je analiza pokazala da se u Srbiji na raznim lokacijama nalazi oko 50.000 tona starih guma. Naime, kako objašnjavaju u Ministarstvu, stare gume se uvoze samo radi protektiranja, a veoma oprezno se analiziraju kapaciteti protektirnica.
Evropska unija je 2003. godine donela je propis po kome odlaganje otpadnih guma nije dozvoljeno u prirodi i na komunalnim deponijama.

10.07.2008. Inđija: Fabrika će ugroziti okolinu

Savez ekoloških organizacija Srbije upozorio je na ekološku opasnost zbog planirane izgradnje fabrike Monbat u opštini Inđija.

Planirano je da bugarska fabrika za preradu opasnog hemijskog otpada “Monbat” od septembra počne sa radom.

Međutim, ova fabrika izgrađena je u sanitarnoj zoni regionalnog vodozahvatnog područja pijaće vode, što je, kako se tvrdi, u suprotnosti sa zakonom o zaštiti čovekove okoline. Rešenje za ovaj problem u nadležnosti je pokrajinskih vlasti, objašnjavaju u Ministarstvu za ekologiju.

Nikola Aleksić, predsednik Saveta ekoloških organizacija Srbije, kaže da je zabrinut zbog mesta na kome je ova fabrika visokog rizika locirana. On upozorava da bi, ukoliko fabrika počne s radom, time bilo ugroženo ustavom garantovano pravo građana Inđije na zdravu životnu sredinu.

30.05.2006. Strah od fabrike Prva iskra u Bariču

Prva iskra Barič je jedan od najvećih proizvođača pentrita u Evropi. Sem tog minsko-eksplozivnog sredstva u Prvoj iskri se proizvode i TNT, DNT, Heksogen, Oktogen i njihove kompozicije. Poseduju i sopstvenu tehnologiju za obradu otpadnih kiselina i rekoncentraciju istih, kao i tehnologiju za tretman voda otpalih iz procesa proizvodnje eksploziva.

Međuti, stručnjaci su naveli da ne treba da postoji strah od ove fabrike, jer hemijske supstance koje se proizvode u Prvoj iskri Barič ne mogu da izazovu ekološku katastrofu širokih razmera. Ova fabrika obrađuje otpadne kiseline, proizvodi sirovine za farmaceutiku, kućnu hemiju i slične supstance koje nisu toliko opasne po okolinu. ,,Ne verujem da može da dođe do izlivanja hemijskih supstanci, a one bi po stanovništvo u Bariču bile opasne samo u slučaju da se nalaze u velikim oblacima. Naravno, određeni problemi bi mogli da se stvore i u slučaju da se eksplozija proširi i na druga skladišta u fabrici“ – izjavio je Sava Veličković, asistent na Katedri za organsku hemijsku tehnologiju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Zanimljivo je da su se 1999. godine u Prvoj iskri nalazili veoma opasne hemijske supstance kao što su fluorovodonična kiselina i fozgen. Hemičari ove supstance označavaju kao veoma opasne, a za fluorovodoničnu kiselinu kažu da “jede” prozore, odnosno da ih topi. Za vreme NATO bombardovanja nadzemna skladišta s fluorovodoničnom kiselinom i fozgenom bila su vidno obeležena žutim zastavicama, oznakom materija opasnih po život čoveka i ekološku katastrofu.

Srbija je u opasnosti!

,,Srbiju samo bog čuva od ekološke katastrofe“- tvrdi Nikola Aleksić, direktor „Ekopokreta“, nevladine organizacije koja je zajedno sa 160 organizacija formirala zajednički Ekološki pokret Srbije – Savez ekoloških organizacija Srbije.

On ističe da smo kao zemlja potpuno nepripremljeni za akcidente, o čemu, kako kaže, dovoljno govori činjenica da uopšte nemamo mobilne ekipe koje bi reagovale u takvim slučajevima.
Prema njegovim rečima, u slučaju „Galenike fitofarmacija“ morale su se oglasiti sirene za hemijsku opasnost jer se nije znalo na koju će stranu vetar odneti oblak otrovnih isparenja.
- Još nije utvrđeno koja su sve isparenja nastala posle eksplozije, šta ako se utvrdi da je u pitanju bio fosfor, pa bi ljudi mogli imati posledice za ceo život, da ne kažem da je sve moglo da ima tragičniji epilog zbog neadekvatne zaštite vatrogasaca, ali i svih onih koji su izašli na teren – ističe Aleksić.

On navodi da se za Srbiju može reći da je najugroženija u Evropi, s obzirom na široku mrežu hemijskih i energetskih postrojenja koja se nedovoljno kontrolišu.
,, Postoji sveto trojstvo kada je u pitanju zakonska regulativa, a to je da imate zakon, primenjujete zakon i kontrolišete njegovu primenu. Mi u najboljem slučaju samo imamo zakon, dok primena i kontrola izostaju. Stalno slušamo da su podnete krivične prijave, ali niko još nije kažnjen zbog ekološkog uništavanja ove zemlje” – kaže Aleksić.