Er fransov let 447 bio je međunarodni putnički let avio kompanije Er Fransa aviona Erbas 330-203, koji je poleteo sa aerodrome Galeao u Rio de Ženejru u Brazilu, i uputio se prema aerodromu Šarl de Gol u Parizu u Francuskoj. Avion je nestao nad Atlantskim okeanom 1. juna ove godine, sa 216 putnika i 12 članova posade. Do 13. juna u okeanu je pronađeno 50 tela nastradalih putnika.

Prema kasnijim zvaničnim podacima, u avionu se nalazilo 228 osoba, uključujući tri pilota i devet članova kabinske posade. Među putnicima je bila jedna beba, sedmoro maloletne dece, 82 žene i 126 muškaraca.

Avion tipa „erbas A330-200″ smatra se jednom od najsigurnijih putničkih letelica. Nesreće na tom avionu dugog leta vrlo su retke. U svetu leti više od 1.000 „erbasova A330-200″. Dužina tog aviona je 58,8 metara, visina 17,4 metra, s prečnikom trupa od 5,64 metra. Letelica ima raspon krila 60,3 metra, a razmak točkova 22,2 metra. Čim je avion nestao s radara, brazilska vojska dala se u potragu za njim, ali bez uspeha. Neimenovani izvor iz brazilskih vazduhoplovnih vlasti rekao je da je avion nestao u području slabo pokrivenom radarima. Poslednji kontakt sa avionom bio je u 2.14 časova. Tada je poslata automatska poruka da se u avionu dogodio kratak spoj.

Iako se ova avionska nesreća nije dogodila u Bermudskom trouglu postoje velike sličnosti sa nesrećama u toj oblasti. Avion je nestao sa svih radara, nije postojao jasan razlog zašto se srušio niti se moglo odrediti tačno mesto pada. Izazvao je nevericu u ljudima širom sveta i poljuljao poverenje u velike avio kompanije koje su do tada bile na dobrom glasu. Nikome nije bilo jasno kako je moguće da se tako dugo ne zna pravi razlog pada.

Pošto se ovako misteriozne nesreće ne dešavaju baš često, u medijima je odmah došlo do raznih nagađanja. Čudno, ali mogućnost otmice odmah je odbačena. Iako su teroristički napadi postali veoma česta pojava u svetu. Zvaničnici su isključili tu mogućnost, tako da je u medijima širom sveta počelo da se spekuliše da je u pitanju neka velika zavera. Ali pošto nisu postojali tragovi goriva na površini vode stručnjaci su odbacili mogućnost da je avion eksplodirao ili da je u njega bila podmetnuta bomba.

Izjave tipa -avion je udario grom ili je pretrpeo snažne turbulencije, pa čak i ideje da se radi o vanzemaljskoj otmici- nisu bile nimalo uverljive, jer čak i obični laici pretpostavljaju da ovakvi avioni treba da budu otporni i obezbeđeni od gromova i da su projektovani tako da podnose turbulencije.

Nakon što je prošlo neko vreme spasilačke ekipe uspele su da pronađu ostatke aviona, a stručnjaci su izneli neke moguće uzroke nesreće. Avion nije “nestao sa radara” u trenutku nesreće, već mnogo pre, i to sasvim regularno. Nema tog radara koji može da pokrije ceo okean.

Glas Amerike izneo je pretpostavku da je razlog pada bio niz električnih kvarova na glavnom kompijuterskom  sistemu aviona. Piloti su pokušali otkloniti kvar, ali istovremeno je prijavljeno da ih udaraju snažne turbulencije, te su se našli okruženi olujnim oblacima nabijenim elektricitetom.

U francuskom dnevnom listu Le Mond pojavile su se i špekulacije kako je brzina aviona možda bila jedan od bitnijih faktora nesreće. Francuski dnevnik se poziva na izvore bliske istrazi, pa tvrdi kako je avion u oluju ušao presporo, što bi mogao biti jedan od razloga zbog kojih se srušio u okean.

Jedan od retkih tekstova koji su objavljeni nakon dosta vremena je tekst u Nju Jork Tajmsu u izdanju od 26. oktobra. Najavljen je početak ponovne potrage za crnom kutijom pod rukovodstvom biroa za istrage i analize. Istraga bi trebala da počne početkom sledeće godine, a u njoj će učestvovati SAD, Velika Britanija, Brazil i Rusija. Ovaj poduhvat će koštati između 10 i 20 miliona dolara.

Oko pravog i jedinstvenog razlog pada ovog aviona, prilikom kog je život izgubilo 228 putnika, niko nije mogao da se dogovori. Porodice poginulih tužile su Er Frans. U ovom slučaju svaka porodica mogla bi dobiti više stotina hiljada eura, ali bi sudski proces mogao da traje veoma dugo.