Avgusta ove godine, veliki deo grčkih šuma bio je u plamenu. Vatrogasci, vojnici i brojni volonteri, danima su pokušavali da stabilizuju situaciju i ugase vatru. Pomoć su pružile i neke evropske zemlje, kako bi što više helikoptera i vatrogasnih vozila sprečilo širenje ove prirodne nepogode. Međutim, veliki problem predstavljao je vetar, koji je velikom brzinom rasplamsavao vatru, pa je zbog toga proglašen četvrti stepen rizika, od mogućih pet. Požar ovih razmera, po rečima stručnjaka, može se smatrati i posledicom globalnog zagrevanja, jer velike klimatske promene, godinama unazad, uzimaju danak čovečanstvu.

I pored toga što ovakva situacija nije ni malo iznenađujuća na prostorima Grčke, zbog sušnih leta I jakih vetrova, javile su se mnogobrojne sumnje da je požar, u stvari, podmetnut. Tako je narod pretpostavljao da je u pitanju namerno krčenje šuma, radi bespravne gradnje na tim površinama, dok su predstavnici vlasti zagovarali priču da je u pitanju akt nasilja zbog socijalnih nemira iz 2008. godine. Bilo da je u pitanju podmetanje, ili prirodno izazvani požari, šteta je svakako ogromna, a uništeno je preko 20.000 hektara šuma I obradivih površina. Takođe, postoji I svakodnevna opasnost od slučajnog izazivanja požara ljudskim nemarom. Do toga je došlo juna ove godine na Grčkoj planini Parnita, kada je jedan četrnaestogodišnjak bacio petardu u suvu travu, nakon čega se razbuktala vatra. Dečakovom nepažnjom, stvorio se plamen velikih razmera, koji je uništio 2,5 hektara šume.

Grčka je zemlja sa tipičnom mediteranskom klimom, koju prate visoke temperature I sušna leta, što stvara pogodne uslove za nastajanje velikih požara. U proteklih nekoliko godina, ovu zemlju zahvatio je veći broj šumskih požara, koji su odneli na desetine života, uništili mnoge obradive površine I naneli strahovitu materijalnu štetu.