Požari se smatraju jednom od najvećih prirodnih katastofa. Nastaju ili izazvani samim prirodnim posledicama ili ljudskom greškom tj. nepažnjom. Kada nastane brzo se širi, uništava ogroman broj materijalnih dobara, zemlje, šuma, prirodnih lepota, ali i nažalost ljudske živote. Ukoliko je izazvan silama prirode, npr. udar munje u stablo, posledice su stravične.

Drvo, goriv materijal, vrlo brzo podleže vatri čiji plamen za samo nekoliko minuta zahvati čitave hektare stabala.   Nasuprot  brzom izbijanju, gašenje  je vrlo  sporo i zahtevno. Od cele površine zemlje koja je bila zahvaćena požarom, samo pet posto je dalje upotrebljiva i plodna zemlja.

Požari godišnje nanesu neprocenjive štete našoj zemlji. Problem pojave požara je globalan, i u svetu svake godine strada oko 350 miliona hektara šuma. Svedoci smo i velikih klimatskih promena, koji direktno utiču na povećanje opasnosti izbijanja požara. 2000. godina je ostala upamćena, jer je u našoj zemlji izbilo 339 požara, a izgorelo je oko 13.200 hektara šuma i šumskog obraslog zemljišta. Međutim, naša zemlja ni tada, kao ni sada, nije raspolagala dovoljnim brojem letilica za gašenje požara, pa su za površine obuhvaćene vatrom, angažovani samo helikopteriVojske Srbije, koji su radili maksimalnim kapacitetima.

Tako je za stravične požare koji su 2007. godine zahvatili veliku površinu naše zemlje,pomoć dobijena od Rusije. Te godine vatra je buktala na Staroj planini i Deliblatskoj peščari, u okolini Pirota i Niša. Požari su lokalizovani zahvaljujući angažovanju ruskog aviona Il 76. Ipak, na Staroj planini je nešto duže gorelo, jer su u prilog vatri išle visoke temperature, jak vetar, i nepristupačan teren.Posle osmodnevne borbe  vatrogasaca, vojske, policije i lokalnog stanovništva u svim krajevima Srbije, širenje požara je konačno zaustavljeno.  Ovi požari, kojih je bilo oko 800, poprimili su dimenzije prirodne katastrofe. Uzrok za nastajanje ovih požara nije utvrđen, iako je u 90 posto slučajeva inicijator čovek što je malo ili skoro nedokazivo.