Novinari koji izveštavaju u specifičnim uslovima kao što su izveštavanje sa lica mesta određene krizne situacije, uveliko su navikli na neplanirane izlete, lapsuse pa čak i fizičke napade. Ali šta kada se obično izveštavanje iz studija o nekoj katastrofi i nesreći, pretvori u ličnu novinarsku krizu?

Koliko god da su svesni osnovnog novinarskog postulata, da o nesrećama i sličnim događajima govore s određenom emotivnom udaljenošću, oni to ponekad nisu u stanju da ispoštuju.

Emocije kao glavni krivac, za većinu lapsusa u ovakvim situacijama, nekada su ipak jače od profesionalnog kodeksa. Nekima se dešavaju lapsusi i greške koji na publiku mogu ostaviti utisak nekompetentnosti. Neki od takvih su saopštenje da u Beogradu „pada tropski ciklon”, dok drugi smrt duhovnog vođe, objavljuje glagolom „umro je”.