Masovna okupljanja gotovo uvek predstavljaju rizik koji je moguće izbeći dobrom organizacijom odnosno predviđanjem mogućih scenarija po kojima bi takva okupljanja mogla da krenu kako ne treba i u najgorem slučaju prouzrokuju ljudske žrtve. Jedna od najčešćih masovnih okupljanja jesu koncerti, a iako je u 20. veku bilo dosta primera neuspešno organizovanih koncerata koji su odneli na desetine ljudskih života taj negativan trend se nastavlja i danas, a neverovatno je i to da za razliku od drugih katastrofa nesreće na koncertima prouzrokuje uglavnom ljudski faktor sa izuzetkom kada oluje potpomognu da opet ljudska nemarnost dođe do izražaja. Samo u 2009. godini na različtim kontinentima desilo se oko deset nesreća sa ljudskim žrtvama, a pogrešno je  pripisati i vezivati te nesreće muzičkim pravcima kao što su rokenrol, pank ili rejv.

Mediji su u 2009. godini najviše pisali o nesreći koja se desila 16. jula u Marseju kada su dva radnika koji su postavljali binu za koncet pop zvezde Madone nastradali zbog toga što se krov iznad bine srušio, a tom prilikom povređeno je osmoro osoba. Ovu vest prvo su objavili strani elektronski mediji i to na dan nesreće. BBC je na svom internet portalu prvo naveo da je jedna osoba poginula dok je šest povređeno, a zatim je detaljnije nego u bilo kom domaćem mediju objašnjeno kako je došlo do nesreće i to u jednoj rečenici. „Pozornica na kojoj je pop zvezda trebalo da održi svoj koncert srušila se kada se delimično obrušio krov oborivši jedan od kranova”. Kratku agencijsku vest u istom danu su preuzele domaće televizije i internet portali. Tako RTV objavljuje sasvim korektnu vest pozivajući se na agencije, dok je Studio B za izvor iste vesti koja je očigledno agencijska prilično nejasno naveo „saopšteno je u ovom francuskom gradu”. Prvi koji je doneo neku konkretniju informaciju o tome šta se desilo od domaćih medija jeste internet portal „Mondo” koji je pozivajući se na predstavnika gradskih vlasti u Marseju Morisa di Nosera napisao “Konstrukcija je počela da se trese i potom se obrušila. Srećom, nije pala suviše brzo, pa su ljudi mogli da se spasu, ali nekoliko radnika nije imalo sreće”. Dan nakon nesreće takođe je privukao pažnju medija koji su redovno donosili nove podatke o stanju povređenih i broju žrtava koji se povećao na dva. RTS i B92 napravili su i kratke TV priloge o ovoj nesreći za koje su materijal verovatno dobili putem razmene, a jedina novost pored broja nastradalih i povređenih jeste ona o Francuskom tužilaštvu koje je pokrenulo istragu za ubistvo bez predumišljaja i nenamerno povređivanje u nesreći na radu. Poslednji medij koji doneo neku novu vest o ovom slučaju bile su dnevne novine „24 sata” koje su osam dana nakon nesreće napisali vest o Madoninoj poseti povređenim radnicima.

Iako se ova nesreća nije dogodila za vreme samog nastupa ona se može svrstati u kategoriju nesreća na koncertima, a mediji su zbog Madonine popularnosti mnogo detaljnije ispratili ovu nesreću nego neke mnogo pogubnije koje su se desile u istoj godini.