Arhiva: January, 2010

Zaštita od ekološke katastrofe

U poslednjih dvadeset godina zagađenje vazduha zbog saobraćaja povećano je za 50 odsto, jedna termoelektrana za godinu dana proizvede osam miliona tona ugljen – dioksida, a on je glavni krivac globalnog zagrevanja…  U poslednjih 100 godina broj prirodnih katastrofa povećan je 430 puta! Read the rest of this entry »

Izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji

Naučni saradnici Instituta za nuklearne nauke Vinča, već dvadesetak godina pozivaju na preispitivanje Memoranduma o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Srbija je u situaciji kada se suočava sa problemom velike potrošnje i hroničnog nedostatka električne energije, tako da  je želja da se Memorandum ukine sve veća. Read the rest of this entry »

Ekološke katastrofe

Ekološka katastrofa je posledica negativnih i nesmotrenih ljudskih aktivnosti i samim tim se taj pojam razlikuje od pojma prirodna katastrofa. Uticaj ljudi dovodi do rasprostranjenih i dugotrajnih posledica, kako na ekološki sistem, tako i na same ljude, životinjski i biljni svet. Zemlji prete ozbiljne ekološke štete od izlivanja nafte, opasnost od nuklearnog zračenja i od nuklearnog otpada, šumskih požara i drugih ekloških katastrofa. Read the rest of this entry »

Najveća ekološka katastrofa – Černobil

Reaktor broj 4 nuklearne elektrane u ukrajinskom gradu Černobilju eksplodirao je 26. aprila 1986. godine, u 1:24h posle ponoći. Radijacijom, koja se širila punih 10 dana, zagađene su obe zemljine hemisfere.

Količina radioaktivnih supstanci koja je oslobođena prilikom havarije reaktora bila je 200 puta veća od one koju je proizvela eksplozija atomske bombe bačene na Hirošimu 41 godinu ranije. Procenjuje se da je ozračeno čak 65 miliona ljudi, a više od 400.000 osoba bilo je prinuđeno da napusti područje oko Černobilja. Read the rest of this entry »

Otpor kao zanimanje

Jednu od „novijih“ nenasilnih revolucija predstavlja i svrgavanje Miloševića 1999., koju je prvenstveno vodila  studentska organizacija „Otpor“. Jedan od pripadnika ove organizacije, Siniša Šikman, osnovao je Centar za nenasilni otpor u Beogradu. Centar se, među ostalom, bavi aktivnostima kojima se bavio pokret Otpor. Regionalnom saradnjom, upućivanjem mladih zašto treba biti politički aktivan, treninzima vođenja kampanje, timskim radom, medijskim nastupom, planiranjem, lobiranjem, pregovaranjem i svime što je bitno za vođenje jedne organizacije. Read the rest of this entry »

Što više nasilja, to manje revolucije

„ Nenasilni otpor nije metoda za kukavice. Pruža se otpor. A ako neko ovu metodu upotrebljava zaista zato što se plaši ili što mu nedostaju instrumenti za nasilnu akciju, onda on zapravo ne radi u duhu nje same, dakle, ne pruža nenasilni otpor.

Ovakva vrsta borbe ne želi „uništiti“ ili obeshrabriti protivnika … cilj je pomirenje. Read the rest of this entry »

Šta je to nenasilni otpor?

Rat i oružano nasilje, još uvek neprikosnoveni načini rešavanja najintezivnijih društvenih konflikata, doživeli su u 20. veku silovit razvoj destruktivnog potencijala. Druga polovina prošlog veka nije bila obeležena samo hladnim ratom dveju supersila, već i razvojem nuklearnog arsenala u brojnim drugim zemljama, uključujući konstantno sukobljene divove poput Indije i Pakistana. Razvoj tzv. konvencionalnog, ali i hemijskog i biološkog oružja takođe otvara još neslućene mogućnosti uništavanja i agrasije. Istovremeno, rastuće klasne nejednakosti, imperijalistička posezanja i pretnja ekonomskog kolapsa neminovno otvaraju novu epohu sukoba. Read the rest of this entry »