Oko 344 osoba je poginulo, od kojih je 186-oro dece, a 700 je povređeno u terorističkom napadu na školu u Beslanu. Napad u glavnom gradu ruske pokrajine Osetija trajao je od prvog do trećeg septembra 2004. godine. Prema zvaničnom saopštenju bilo je oko 1 200 talaca, učenici svih razreda, nastavnici i veliki broj roditelja koji su se okupili povodom svečanosti posvećenoj početku školske godine.

Ove godine su mnogi svetski i domaći mediji pratili obeležavanje petogodišnjice tragedije koja je zadesila Beslan. Iako su posle napada mnoge zapadne medijske kuće optuživale tadašnjeg predsednika Rusije, Vladimira Putina, da i on snosi veliku odgovornost zbog nepregovarnja sa teroristima, svi su bili saglasni da je tragedija ogromna. I u našim su se medijima poput „Politike“, „Borbe“, „Pinka“, „Foksa“ i javnih servisa našle vesti sa sledećim naslovima: “U Beslanu obeleženo pet godina tragedije u kojoj je poginulo više od 180 dece“, „Svet još pamti tragediju u Beslanu“, itd.

Kako se navodi, maskirani teroristi, među kojima je bilo i žena upali su u školsko dvorište naoružani automatima i ručnim minobacačima. Najmanje stotina starijih učenika kao i mnogo odraslih uspeli su da se razbeže. Ostale su naterali da udju u fiskulturnu salu školske zgrade. Cela škola je bila minirana po obimu, a na krovu i na prozorske otvore postavljeni su snajperi. Mine su postavljene i kod ulaza u sportsku salu, na stepeništu i na drugim mestima.

Prvo su do škole dotrčali roditelji čije kuće nisu bile daleko. Neki od muškaraca iz Osetije naoružali su se čim su stigli. Mnoge majke su pokušavale da se probiju u školu, ali ih je zaustavilo to što su teroristi otvorili vatru. Prvi ranjenici prebačeni su u gradsku bolnicu već posle pola sata, a kod škole se nalazilo desetak kola hitne pomoći.

Drugog dana napada teroristi su zahtevali povlačenje svih federalnih jedinica iz Čečenije i puštanje na slobodu svih uhapšenih učesnika u napadu na Ingušetiju 22. juna. U tekstu poruke, teroristi su naveli da će voditi pregovore samo sa tri osobe: predsednikom Severne Osetije, Aleksandrom Džashovom, predsednikom Ingušetije, Muratom Zjazikovom i moskovskim doktorom, Leonidom Rošaljem. Vladimir Putin nije dozvoliio da se pregovori vode u takvim uslovima i pod takvim okolnostima. Predložio je da se oslobode ustanici koji su bili uhapšeni i da zajedno sa teroristima odu gde god požele. Za njih su se mogli otvoriti koridori, a kao prevozno sredstvo nudili su im se autobusi i avion. Teroristi su odbili ovaj predlog i s vremena na vreme su otvarali vatru sa prozora, preteći masi oko škole. Pobunjenici su u školi ubili nekoliko odraslih talaca i njihova tela izbacili u školsko dvorište sa prvog sprata. Pre ovog dogadjaja, teroristi su pustili nekoliko dece. Ona su izjavila da su taocima bili zabranjeni voda i hrana.

Sutradan, trećeg septembra oko 13 sati 5 minuta  neočekivano su se iz škole začule tri jake eksplozije koje su uspele da sruše deo krova iznad fiskulturne sale. Iznad škole pojavio se vojni helikopter, a ispred zgrade tenk. Na spasavanje dece prvi su pohitali osetinski dobrovoljci, zatim su zapucali i pripadnici specijalnih jedinica  „ Alfa“ i „Vinpel“.  Tokom ove akcije poginulo je i 11 specijalaca.

Izveštaj o sastavu bande terorista menjali su se nekoliko puta. Desetog septembra zaključeno je da je među napadačima koji su zauzeli školu bilo 32 ljudi, uključujući i dve žene. Samo jedan od terorista, dvadeset četvorogodišnji Nurpaši Kulijev, uhvaćen je živ i odmah je počeo da daje izjave. Prema njegovim rečima u bandi je bilo petnaest Čečena, devet Inguša, tri Arapina, dva Osetina i tri lica slovenske spoljašnosti. Otkrivena su imena samo polovine terorista. Pokazalo se da je banda stigla u Beslan iz privremenog logora u Ingušetiju. Kasnije je pronadjeno tačno mesto na kome se nalazio logor, ostaci zgarišta, kočići za šatore i drugi tragovi.