Samit o klimatskim promenama, jednom od najvećih svetskih problema današnjice, koji je održan u Kopenhagenu od 7. do 18. decembra nije doneo značajne pomake i konkretne dogovore između 192 države učesnice kako je bilo planirano.

“Vreme je isteklo. Posle dve godine pregovaranja došao je trenutak za donošenje odluka”, izjavio je izvršni sekretar Ujedinjenih nacija ( UN ) za klimatske promene Ivo de Ber, otvarajući u Kopenhagenu najveću klimatsku konferenciju u istoriji. Ipak, jasne odluke nisu donete. Učesnici samita su na kraju, „primili k znanju“ dogovor postignut u noći između petka i subote između predsednika SAD Baraka Obame i lidera još četiri zemlje sa brzo rastućim ekonomijama (Kina, Indija, Brazil i Južnoafrička Republika). On predviđa ograničenje emisije štetnih gasova i preduzimanje svih drugih potrebnih akcija da se prosečna temperatura na našoj planeti ne uveća za više od dva stepena Celzijusa do polovine ovog veka. Dokument predviđa da tokom januara 2010. zemlje same odrede i saopšte nacionalne ciljeve vezane za smanjenje emisije štetnih gasova, kao i da se za šest meseci održi novi sastanak o klimi, čiji bi domaćin bila Nemačka.

Kina i Indonezija, koji su uz SAD najveći svetski zagađivači saopštile su da su zadovoljne postignutim dogovorom kojim je načinjen prvi korak ka postizanju konačnog sporazuma. Rusija je, međutim, otvoreno stavila do znanja da nije zadovoljna rezultatima klimatskog samita, a predsednik Dmitirij Medvedev je napustio skup pre njegovog formalnog završetka. Optimizam američke delegacije je splasnuo kada je predsednik Barak Obama izjavio da neće sprovesti obećanje da ta zemlja smanji emisiju štetnih gasova za 17 odsto do 2020. godine, u odnosu na 2005. Amerika je inače do 2006. bila najveći emiter štetnih gasova ali je tu neslavnu prvu poziciju od tada preuzela Kina.

Predsednik Srbije, Boris Tadić takođe je prisustvovao Samitu. Tadić je naglasio da je Srbija visoko podigla svoj međunarodni kredibilitet predsedavanjem Agencijom UN za životnu sredinu, pohvalivši rad ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića.On je podsetio da je ovih dana Vlada Srbije donela značajnu odluku koja je dala podsticaj proizvodnji električne energije na vetar, ističući da su važne i investicije u termoelektrane sa novim tehnologijama. Srbija će novom režimu politike zaštite životne sredine pristupati baš kao i zemlje EU, menjajući svoju ekonomiju korak po korak i prilagođavajući je novim tehnologijama, koje će privući nove investicije iz sveta i doprinositi zaštiti životne sredine, poručio je Tadić.

Predstavnici Svetske meteorološke organizacije ( SMO ) i Britanskog meteorološkog zavoda predstavili su na Samitu podatke koji govore o stalnom povećanju prosečne temperature na Zemlji u poslednjih 40 godina. Naučnici kažu da je povišena koncentracija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte pre svega produkt sagorevanja nafte i uglja, i da te aktivnosti zarobljavaju sunčanu toplotu i čine zemljinu površinu sve toplijom. Ukoliko se u narednoj deceniji emisija ne smanji svet će sve više biti ugrožen poplavama, rastom nivoa mora i olujama koje će širiti glad, nemaštinu i bolesti, kažu eksperti.  Zanimljivo je da su neposredno pred Samit hakeri čiji identitet nije otkriven ukrali  oko 1.000 privatnih mejlova i više od 2.000 dokumenata sa servera za istraživanje klime Univerziteta Ist Anglija i objavili ih na internetu. Ukradeni materijal pokazuje da je u razmeni podataka o klimatskim promenama bilo manipulacija i da je opasnost od globalnog zagrevanja preuveličana. Naučnici Centra za klimu Univerziteta Ist Anglija i njihove kolege sa kojima su bili u kontaktu tvrde da su mejlovi i dokumenti koji su objavljeni na internetu izvučeni iz konteksta i optužili klimatske skeptike da ovom akcijom pokušavaju da spreče dogovor svetskih lidera na samitu u Kopenhagenu.

Za vreme samita održavane su svakodnevne demonstracije u Kopenhagenu ispred „Bela centra“, ali i u drugim državama i gradovima kako bi se izvršio pritisak na učesnike samita radi postizanja dogovora.

U Kopenhagenu  većina demonstranata je mirno protestvovala hodajući gradskim ulicama i mostovima noseći slogane “Tražimo klimatsku pravdu“, “Svet želi pravi dogovor“ i “Ne postoji planeta B“ .

Policija je uhapsila agresivne demonstrante koji su po rećima očevidaca lomili imovinu u gradskom centru. Organizatori skupa osudili su hapšenje aktivista obrazlažući da su oni bili prinuđeni da satima sede na gradskom asfaltu pre nego što su autobusima odvedeni u pritvor i da im nakon toga nije pruženo pravo na medicinsku pomoć.  Predsednik konferencije Koni Hedegard osudio je nasilje demonstranata.

U Londonu se neposredno  pred samit okupilo preko 20.000 ljudi pod parolom „Zaustavite klimatski haos“, a u Briselu oko 15.000. U Stokholmu je bilo više od 200 ljudi, a italijanski demonstranti su u ponedeljak na dan početka samita održali skup s biciklima pod nazivom “Kopenhagen zove Rim” i sloganom “Zaustavimo groznicu planete”. U Glazgovu je marširalo oko 7000 ljudi dok je sličan protest održan i u Dablinu. U Francuskoj su u Marselju, Bordou i Parizu demonstracije započele u 12:18 časova, čime se ukazivalo na datum završetka sastanka lidera, 18. decembra. U Australiji, najvećem zagađivaču među razvijenim zemljama po stanovniku, organizovane su demonstracije u 130 gradova sa učešćem  preko 50.000 “zelenih“ demonstranata.

Samit u Kopenhagenu, koji je dugo najvaljivan kao presudni događaj za smanjenje zagađenja u svetu i stabilizovanja klimatskih promena ostao je bez značajnih rezultata i sporazuma, iako se mnogo više očekivalo. Učesnici samita nisu bili spremni da se usaglase, jer bi to značilo pad industrijske proizvodnje i velika ulaganja u nova energetska postrojenja. Mnogo je nezadovoljnih, među kojima nisu samo učesnici samita, već i brojni demonstranti širom sveta. Ostaje da se čeka na nove pregovore, a klimatske promene postaju sve učestalije i neizvesnije.