Industrijska era koja je doživela najveći procvat sredinom 20. veka ljudima je znatno olakšala život i unapredila životne standarde. Nagli razvoj saobraćaja i telekomunikacija omogućili su da se putuje na udaljene destinacije i komunicira sa ljudima iz svih delova sveta, a pre svega doprineli su razvoju turizma i svetske trgovine i ekonomije.Uporedo sa ubrzanim razvojem industrije ljudi su počeli i da ubrzavaju svoj životni tempo i menjaju do tada „usporene“ navike. Automobili su zamenili bicikl i pešačenje, telefoni su zamenili pisma, a brza hrana zamenila  je kuvanu. Sve se rešavalo i završavalo u hodu, pa su se i otpatci bacali usput. U toj brzini čovečanstvo nije razmišljalo o posledicama onoga što je samo stvorilo da bi „naizgled“ poboljšalo život. Danas, nakon više od pet decenija naglog industrijskog razvoja, kada su ugljen-dioksid i drugi štetni gasovi iz mnogobrojnih fabričkih dimnjaka i automobila okupirali Zemljinu atmosferu, kada više nema mesta za otvaranje novih deponija, kada je veliki deo šuma koje proizvode kiseonik posečen i kada su kao posledica svega toga nastupile neočekivane klimatske promene koje ugrožavaju život na Zemlji, čovečanstvo se hvata za glavu.

Glavni uzrok tih promena je globalno zagrevanje za koje se često vezuje naučni pojam „efekat staklene bašte“.  Ovaj efekat predstavlja rezultat povećanja količine zračenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir, već ga gasovi u atmosferi upijaju i ona postaje toplija. Za poslednjih 100 godina količina ugljen dioksida u atmosferi povećala se za oko 25%. Ugljen dioksid propušta kratkotalasno Sunčevo zračenje, a apsorbuje dugotalasno zračenje Zemlje, pa je zbog njegovog prisustva temperatura u nižim slojevima atmosfere viša nego kad ga ne bi bilo.          Očekuje se da će tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do znatnog povećanja srednje temperature na Zemlji, možda čak i za 3 – 4 stepena, jer će trebati dosta vremena da se uspori povećavanje ugljen-dioksida u atmosferi.  Drastična promena srednje temperature Zemlje istovremeno je uticala  na širenje tople okeanske vode i otopljavanje lednika što je dovelo do povećanja nivoa svetskog mora za 12, 5 cm u poslednjih sto godina. To je najviše uticalo na klimatske promene koje su narušile ravnotežu životnih sredina, zbog čega su mnoge biljne i životinjske vrste postale ugrožene.

Zbog povišene srednje temperature Zemlje, dolazi  do velikih isparavanja vode, što u pojedinim krajevima izaziva obilne i dugotrajne  padavine koje vremenom prepune rečna korita i poplave bivaju neizbežne. Isto tako u drugim oblastima mesecima ne padne ni kap kiše i usled velikih vrućina nastaju suše, a neretko i požari. Neosporno je da se klima na Zemlji uvek menjala, ali nikada naglo i sa razornim dejstvima kao u protekle dve decenije, kada je zabeleženo 12 najtoplijih godina u istoriji merenja temperature. Britanski naučnici predviđaju da će se od 2010. godine globalno zagrevanje ubrzati. Kako bi umanjili neželjeni „efekat staklene bašte“  čelnici 160 država su pod pritiskom Pokreta za zaštitu okoline 11. decembra 1997. potpisali Protokol iz Kjota čiji je cilj smanjivanje emisije štetnih  gasova. Evropska unija, prema Protokolu iz Kjota, ima obavezu da smanji emisiju za 8 odsto, Sjedinjene države za 7 odsto, Japan za 6 odsto, a potom  idu druge zemlje sa manjim procentima. Problem je što je Protokol iz Kjota stupio na snagu tek 2005. godine, a ističe 2012. godine. Zbog toga je od 7. od 18. decembra ove godine održan samit o klimatskim promenama u Kopenhagenu na kome je učestvovalo 192 zemlje. Cilj ovog samita bio je postizanje dogovora o smanjenju emisije štetnih gasova, potrošnje energije i prelaska na čistije energetske izvore.

Globalno zagrevanje je poslednjih decenija najveći neprijatelj čovečanstva sa kojim borba neće biti nimalo laka, a rezultati Samita u Kopenhagenu i zalaganja državnih čelnika, ali i ekoloških organizacija i ljudi koji su svesni posledica industrijske ere pokazaće koliko smo spremni da umanjimo klimatske promene.