Od kućnih aparata, preko vatrometa, do atomskih bombi i površine sunca – u univerzumu se svakodnevno dešava veliki broj eksplozija i detonacija. Šta su one zapravo, ko ih izaziva i kakve su posledice?

Naučnici eksplozije definišu kao brzo oslobađanje velike količine energije praćeno visokom temperaturom, uz detonacije koje proizvode udarni talas oslobađajući energiju u prostor u kome se odigravaju. Laički bi se taj procez teže opisao, ali svako od nas je bar jednom u životu video neku eksploziju – bilo da je u pitanju obična sijalica ili nešto veće. Ipak, ono što najviše privlači pažnju jesu enormne eksplozije izazvane delovanjem prirodnih sila kao što su, recimo, vulkani. S druge strane, neke od najvećih eksplozija izazvane su delovanjem ljudskog faktora, što se vidi na sledećem snimku:

Destruktivnost ovih eksplozija ogleda se u tome što za vrlo kratko vreme mogu da na izuzetno visokim temperaturama razviju veliku zapreminu gasova. Ipak, razvojem nauke i tehnologije, eksplozivi su našli primenu u raznim oblastima ljudske delatnosti i danas služe za najrazličitije namene. Poznata je primena u rudarstvu i građevini, gde se upotrebljavaju za miniranje ruda i objekata.

http://www.youtube.com/watch?v=OZkr0A9633Q&feature=related

U eksplozivne naprave ubrajaju se i pirotehnička sredstva koje reaguju tako što proizvode specijalne efekte. Spektar boja na nebu zapravo je munjevit proces stvaranja dima, plamena, udarnog talasa, svetlosti, gasova, zvuka ili toplote. Sve to se odigrava u samo nekoliko sekundi pojavljivanja i nestanka vatrometa na nebu.

Ljudski faktor

Neke od najkatastrofalnijih eksplozija koje pamti ljudska istorija desile su se u prošlom veku, a bile su izazvane ljudskim delovanjem.

Kraj Drugog svetskog rata obeležila je prva upotreba nuklearnog oružja u vojne svrhe. Sjedinjene Američke Države bacile su atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki.

http://www.youtube.com/watch?v=Xs3JE4WRL-8&feature=related

U Hirošimi je u jednom trenutku od posledica eksplozije poginulo više od 200.000 ljudi! Temperatura na tlu dosezala je i do 5000°C, a snažni udari vetra bili su brzine 800km/h. Eksplozija je uzrokovala i vreli oblak prašine i krhotina u obliku pečurke visok više od 15 km, koji se mogao videti i na udaljenosti od 560 km.

Nakon samo tri dana, amerikanci su bacili još jednu atomsku bombu na japanski grad Nagasaki. Ponovljen je slični scenario kao i prvi put, a ovim je Drugi svetski rat definitivno okončan.

http://www.youtube.com/watch?v=JOyIcFrSQz4

Još jedna od katastrofalnih eksplozija dogodila se pre nešto manje od 25 godina u Ukrajinskom gradu Černobil. Eksplozija se desila u elektrani prilikom testiranja jednog od reaktora. Zbog ogromnog pritiska koji je prouzrokovala eksplozija, probijene svu sve bezbednosne barijere i u okolinu je ispuštena ogromna količina radioaktivnih elemenata. Posledice ove katastrofe osećaju se i danas, a više od pet miliona ljudi živi u područjima koja su delimično kontaminirana.

http://www.youtube.com/watch?v=9PfQFBdZ3c0

Prema zvaničnim podacima Svetske nuklearne asocijacije, ukupno je bilo 56 direktnih žrtava incidenta, ali se smatra da je više od 9000 ljudi preminulo od raka zbog izloženosti radijaciji. Tačan broj žrtava, međutim, nikad nije ustanovljen. Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), oko 6,6 miliona ljudi bilo je izloženo radijaciji.

Černobil je ostao najveća ekološka katastrofa u ljudskoj istoriji.

Nuklearno oružje jedna je od glavnih tema na sastancima zvaničnika vodećih ekonomskih zemalja u svetu danas. Pre godinu dana, u Parizu je pokrenuta inicijativa da se postigne postepeno i proveravano svođenje broja nuklearnih bojevih glava u svetu na nulu. Grupa uglednih političara i vojnih eksperata iz celog sveta, okupljenih u okviru inicijative Global Ziro, predstavila je plan za postepeno potpuno uništenje nuklearnog oružja na planeti do 2030. godine. Ovakve prognoze ipak su ružičaste, ali nadajmo se da će do tada bar 2/3 najsmrtonosnijeg oružja današnjice biti uništeno, jer nam u suprotnom sledi pomračenje.