U požaru izazvanom serijom snažnih eksplozija, u fabrici municije „Prvi Partizan“ u Užicu trećeg septembra 2009. godine sedam radnika izgubilo je život, a njih 15 zadobilo je lakše telesne povrede. Nesreća se dogodila u sektoru za barutno punjenje, inače izdvojenom delu fabrike smeštenom u brdu. MUP Srbije odmah je započeo istragu, a u zemlji je proglašen dan žalosti.

Vlada se u izjavama za medije ogradila od preuranjenih zaključaka, ističući da je država uradila sve što je u njenoj moći i da će istraga pokazati šta je uzrok ove tragedije. Na pitanja o neadekvatnoj zakonskoj regulativi namenske industrije, ekonomska kriza je i ovoga puta poslužila kao paravan.

Tri godine nakon ovog incidenta, u Srbiji se i dalje ne govori o zakonskoj regulativi ove oblasti. Smanjenje budžetskih izdataka dodatno je pogoršalo izglede za unapređenje namenske industrije.

Nakon sprovedene istrage Ministarstva unutrašnjih poslova, petoro radnika fabrike, četiri muškarca i jedna žena, privedeni su pod sumnjom da su odgovorni za nesreću. Oni su optuženi da su izvršili krivično delo protiv opšte sigurnosti, jer se nisu pridržavali mera zaštite na radu i nisu poštovali uputstva o radu sa barutom. Istragom je utvrđen niz propusta u organizaciji rada, a po svemu sudeći nesreću je prouzrokovao jedan od radnika koji se, prema sopstvenom svedošenju, nije pridržavao propisa. Nakon što su saslušani svi radnici koji su te noći bili u pogonu, privedeni radnici pušteni su iz pritvora i dozvoljeno im je da se brane sa slobode.

I pored sprovedene istrage, mnoge nedoumice ostalu su nerazjašnjene, a na neka pitanja ni danas nema odgovora.

Naime, od 2000. godine namenska industrija nije u nadležnosti Ministarstva odbrane, a ovu vrstu proizvodnje kontrolišu jedino radne grupe u okviru fabrika.  Od ukupnog broja radnika „Prvi partizan“ na spisku ima 615 stalno zaposlenih i 550 angažovanih po raznim drugim osnovama, od kojih je najveći broj uposlen posredstvom omladinske zadruge. Iako je svaki od njih, kako tvrdi menadžment „Prvog partizana“, prošao obuku, ona je diskutabilna kada se uzme u obzir da su do pre manje od jedne decenije radnike u namenskoj proizvodnji obučavala vojna lica sa završenom odgovarajućom vojnom školom! Nejasno je zašto država dozvoljava da tako opasne poslove obavljaju ljudi zaposleni preko studentske zadruge.

Postavlja se i pitanje čija je odgovornost to što je na presipanju baruta toga dana radio samo jedan radnik iako propisi nalažu stalno prisustvo dva, i kako je ovaj radnik obavljao presipanje u prostoriji koja, kako je istraga pokazala, nije predviđena za to, a da to niko nije primetio i reagovao?

Zaprepašćujuća je i činjenica da prema propisima u fabrici za proizvodnju municije radnici ne moraju da nose gas-maske. Svih sedmoro poginulih radnika fabrike Prvi partizan umrlo je usled gušenja!

U izjavi koju je dao neposredno nakon nesreće, direktor fabrike Dobrosav Andrić kazao je da su poštovane sve mere bezbednosti koje su propisali država i nadležni organi, ali je nakon objave rezultata istrage ponudio svoju ostavku Ministarstvu odbrane i Upravnom odboru fabrike. Andrićeva ostavka nije prihvaćena.

“Prvi partizan” Užice postoji od 1928. godine i ovo je najveća tragedija koja je fabriku zadesila posle eksplozije u trezorima 1941. godine za vreme Užičke republike.

Svi domaći mediji preneli su vest o užičkoj tragediji navodeći da je to jedna od najvećih nesreća u spskoj industriji oružja. Vest se našla na naslovnim stranicama dnevne štampe, kao i u prvim minutima informativnih emisija. Javnost je pozitivno ocenila pojavljivanje ministara unutršnjih poslova i odbrane na mestu nesreće, ali je i podsetila na nepostojanje zakona o namenskoj industriji. Svi mediji su poštovali proceduru tokom jednodnevne žalosti koja je proglašena u zemlji nakon ove tragedije. Neki od medija su na svojim onlajn publikacijama pokrenuli diskusije na temu donošenja zakona o industriji za namensku proizvodnju.

Samo tri meseca nakon ove eksplozije, u Prvom partizanu desio se novi požar. Na sreću, osim manje materijalne štete, većih posledica nije bilo. Međutim, mediji su gotovo neprimetno izvestili o ovom događaju, iako bi to mogao biti predznak nove nesreće, pa čak i ozbiljne krize u sistemu bezbednosti užičke fabrike.

Eksplozija u Fabrici oružja i municije u Užicu 1941.

Oko 100 osoba je poginulo u eksploziji u partizanskoj Fabrici oružja i municije u Užicu 21. novembra 1941. godine. Fabrika oružja bila je smeštena u nekadašnjoj Narodnoj banci, a današnjem Muzeju, čiji su sigurni trezori bili duboko ukopani u Vujića brdu, koji su služili i kao sklonište od bombardovanja. Svi koji su se tada zadesili u trezorima, u fabrici i u skloništu, su poginuli. Prema rečima očevidaca, medu poginulima je bilo najviše dece od 10 do 15 godina. Oni koji su se zadesili ispred zgrade Narodne banke zadobili su teške rane.