Najteža železnička nezgoda u Crnoj Gori dogodila se 23. januara 2006. godine u mestu Bioče, nedaleko od Podgorice. Tragedija se dogodila kada je lokalni voz, koji je saobraćao na liniji Bijelo Polje- Podgorica, na izlasku iz tunela iskliznuo iz šina, i sva četri vagona se survala u provaliju. Poginulo je 47 lica, a povređeno više od  200. Među povređenima bilo je dosta osoba mlađih od 16 godina, jer se u vozu nalazila velika grupa dece koja su se vraćala sa skijanja.

Ekipe za spasavanje, policija, vojska, vatrogasci i meštani Bioča brzo su stigli do mjesta nezgode. Najveći problem bio je nepristupačnost terena. Nije se moglo prići vozilima, već samo do na tri, četiri stotine metara niže. Spasavanje je ometao i jak severni vetar.

Na Radio televiziji Crne Gore bio je direktan prenos sa lica mesta, i stalna uključenja u program. Na svim televizijama u Crnoj Gori i Srbiji mogli su se vidjeti potresni snimci spasavanja povređenih. I u zemljama u regionu ovo je bila udarna vest. Tačan broj poginulih i njihova imena saopšteni su narednog dana na konferenciji za novinare.

Ministar saobraćaja, Andrija Lompar, podneo je ostavku, nakon što su prvi rezultati ukazali na to da je glavni uzrok nezgode „ljudski faktor“. Nakon toga, ostavku je podneo kompletan Odbor Željeznice na čelu sa direktorom Rankom Medenicom.

Brojni stručnjaci iz Crne Gore i inostranstva istraživali su uzroke nezgode, a sudski proces protiv odgovornih za ovu nesreću okončan je u decembru 2007. godine. Mašinovođa Slobodan Drobnjak osuđen je na šest godina zatvora, dok je 11 zaposlenih u Železnici Crne Gore oslobođeno odgovornosti. Presudu je potvrdilo žalbeno veće Višeg suda u Podgorici u novembru 2009. godine.

Članovi porodica stradalih i povređenih u nezgodi osnovali su nevladinu organizaciju „Voz neprebola-Bioče 2006“. Oni smatraju da mašinovođa „nije jedini“ krivac za nezgodu i traže od tužilaštva obnavljanje sudskog postupka za tragediju.

„Željeznička infrastruktura Crne Gore“ najavila je da će se na mjestu nezgode podići spomen park.  Predviđeno je da se na toj lokaciji posadi 47 sadnica tisovog drveta, kao trajni znak sećanja na 47 poginulih.