Međunarodna asocijacija za vazdušni transport (IATA) proglasila je 2004. godine srpsku avio-kompaniju, JAT Airways, za jednu od najbezbednijih kompanija u Evropi. Ovakva „titula“ je opravdana ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je JAT od svoga osnivanja, odnosno od 1927. kada je funkcionisao pod imenom Aeroput, zabeležio tek nekoliko ozbiljnijih incidenata i nesreća.

Ipak, JAT na svojoj crnoj listi ima i nesrećnih situacija sa tragičnim ishodom. Zabrinjavajuć podatak je taj da je uzrok gotovo svih nesreća i incidenata bio ljudski faktor, odnosno, u više slučajeva, nedovoljno iskusna i nedovoljno obučena posada.

Prva nesreća našeg avio-prevoznika dogodila se 8. juna 1951. godine na liniji Frankfurt-Minhen-Beograd. Avion konver CV-340 zapalio se u vazduhu na visini od oko 1500 metara, zbog zapaljenog paketa u odeljku za prtljag. Pribrana posada uspela je da spusti avion na livadu 60 kilometara od Minhena. Niko od putnika i članova posade nije poginuo, a prepolovljeni avion potpuno je izgoreo.

Četiri godine kasnije, 10. oktobra 1955. godine, ponovo je došlo do udesa, istog modela aviona. Na letu Beograd-Beč, zbog loših vremenskih uslova i nedovoljno iskusne i obučene posade, avion se srušio u šume brda Kalenberg, nedaleko od bečkog aerodroma.

Avion je udario u sam vrh brda i prepolovio se. Iz repa aviona, koji je visio sa litice, spasli su se svi putnici i članovi posade, a u prednjem delu izgorelo je 6 osoba. Krajnji bilans ove nesreće bio je, 22 preživela i 6 poginulih.

Verovatno najčuvenija nesreća JAT-a dogodila se 26. januara 1972. godine u vazdušnom prostoru Čehoslovačke, iznad Srpske Kamenice. Avion tipa McDonell Douglas DC-9-32 srušio se u snežne planine sa 10 hiljada metara, zbog eksplozije. Jedina preživela, od 29 putnika tog leta, jeste srpska stjuardesa, Vesna Vulović.

Međutim, posle gotovo 40 godina od ove teške nesreće još uvek postoje dve strane priče. Prema jednoj, ranije postavljena bomba na ovom letu, ekplodirala je i oborila avion, a prema drugoj strani, čehoslovačka protivvazdušna odbrana, greškom je oborila avion JAT-a, a kasnije godinama zataškavala tu činjenicu.

Iste godine, 19. marta, McDonell Douglas DC-9-32 iznajmljen je kompaniji Egypt air. Prilikom preletanja aerodroma u Adenu, loša procena kapetana učinila je da krilo aviona zakači brdo koje je bilo u magli. Avion se srušio, a svih 30 putnika je poginulo.

Let iz Skoplja za Titograd, 11. septembra 1973. godine, karavelom SE-210 završio se u planini Maganik. Ponovo su greška i nemar posade bili glavni uzrok udesa. Tako je zbog promašene rute, avion direktno udario u vrh planine i prepolovio se. Tada je poginulo 35 putnika i 6 članova posade.

Petnaest godina kasnije, 1988. godine, dogodio se sledeći udes naše avio-kompanije. Međutim, uzrok udesa se nije promenio. Još jedna greška JAT-ove posade i let na veoma maloj visini doveo je do udara „boinga 727-200“ u planinski venac u blizini Nikozije. Sedam članova posade je poginulo.

Poslednji incident Jat Airrways-a dogodio se 4. oktobra ove godine kada je boing 737-300 skliznuo sa piste aerodroma u Istanbulu. Incident se dogodio zbog kišnog vremena, pa je letelica završila u travi 50 metara od piste. Svi putnici i članovi posede su prošli bez povreda, a letelica je pretrpela izvesna oštećenja.

Četiri puta avion JAT-a udario je u brdo ili ga je zakačio, što pored činjenice da je greška posade uglavnom uzrokovala nesreće našeg avio-prevoznika, spada u statistički zanimljive podatke i pojave koje su se ponavljale kroz istoriju Jat Airways-a.

„Slučaj“ Vesne Vulović u očima medija

Iako je prošlo skoro 38 godina od ovog nesrećnog slučaja medijska pažnja još uvek se povremeno usmerava na „detalje“ saobraćajne nesreće iz 1972. godine. Te godine, domaći i strani mediji, bavili su se ovim slučajem kao jednom ozbiljnom avionskom nesrećom sa dosta žrtava i jednom preživelom osobom. Kasnije je, u izveštavanju, došao u obzir i sudar dva aviona, ali je ova pretpostavka brzo odbačena zbog očiglednih materijalnih dokaza. Ono što je postalo opšteprihvaćeno kao uzrok pada ovog aviona bila je priča o postavljenoj bombi i eventualnom terotističkom napadu.

Kako se sedamdesetih godina mediji nisu baš mogli pohvaliti nezavisnim i objektivnim izveštavanjem, jedna verzija ovog nesrećnog događaja brzo je ugušena i ostala je samo govorkanje i sumnja. Naime, svih ovih godina govorilo se i da je JAT-ov avion oborila čehoslovačka protivvazdušna odbrana, greškom.

Novinari, Peter Hornung Andersen i Pavel Tejner, koji su 1972. godine izveštavali o ovom događaju za nemački radio ARD, na 37. godišnjicu pada ovog aviona, objavili su svoja istraživanja i nove tvrdnje o ovom događaju. Tejner i Hornung tvrde da je McDonell Douglas DC-9-32, 26. januara 1972. godine oborila čehoslovačka PVO, a da je ova činjenica godinama zataškavana od strane čehoslovačkog državnog vrha. Takođe tvrde da je avion pao sa mnogo manje visine nego što je objavljeno, dakle sa nekoliko stotina metara, a ne kako je ranije govoreno sa 10 hiljada metara. U svojim istraživanjima, dosta su prostora posvetili upravo visini sa koje je avion pao i jedinoj preživeloj osobi, Vesni Vulović. Jedan od ciljeva im je bio da dokažu bezrazložno ushićenje oko preživljenog pada aviona sa 10 hiljada metara, čime su direktno u drugi plan stavili značaj činjenice da je Vesna Vulović, nekim čudom, danas živa.

Ova dva novinara ponovo su dovela ovaj događaj u centar pažnje nakon 37 godina, posebno u medijima bivših jugoslovenskih republika, ali i izazvali mnoge burne reakcije pa tako i same Vesne Vulović  koja je, kako je sama rekla iziritirana i povređena svim tim nagađanjima i teorijama, ironično izjavila:

– Pali smo sa deset metara visine, živa sam.

Prilog