Niko nije ni slutio da  će za meštane malog banatskog sela na rumunskoj granici, kraj aprila 2005. godine biti jedan od najgorih meseci u životu. Nekima je uništenio sve što su do tada generacijama gradili. Tamiš se izlio i za samo nekoliko dana uništio njihovu postojbinu.
Samo  smo čuli sirenu koja je pozvala građane da odu do mosta i učestvuju u  odbrani sela od poplave, započinje svoju priču stanovnik Jaše Tomić, Boro Kovačević.
Pored Jaše Tomić u poplavama  su stradali i opština Sečanj i selo Međa, ipak u ovom malom selu šteta je bila njveća.
U početku nismo mislili da će baš tako biti. Dešavalo se i ranije da nam podzemne vode poplave podrume, ali kao do tada nikada se nije desilo. Stvar je postala ozbiljna kada je počela da se izliva kanalizacija i kada smo ostali bez vode za piće, nastavlja Boro,

Od posledica izlivanja Tamiša uništen je veliki broj kuća i seoskih gazdinstava , iseljeno preko 2000 hiljade ljudi iz svojih domova, struje nije bilo.
Samo centar sela nije bio poplavljen i to u prečniku od 700 do 800 metara, neke porodice su za dva sata izgubile sve ono što su godinama gradili. Ne možete da zamislite taj užas. Sve vam je pod vodom, kuća, nameštaj, hrana koju ste čuvali u ostavama nemate je jer je ušla voda, stoku morate da premeštate… seća se Kovačević.

Kada se dogode poplave najbitnije je da svaka mesna zajednica ima ažuriran spisak stanovništva kako bi humanitarna pomoć mogla da stigne na vreme. Od tih spiskova zavisi kolikće brzo pomoć stići, ali veoma je bitna i uloga medija koji će ukazati na problem i konstantno ga pratiti.
Imali smo sreće, pa je država pravovremeno reagovala. Dobili smo na vreme vodu za piće, vojska Srbije nam je pomogla u odbrani od poplava, obilazio nas je i državni vrh, a što je najvažnije nakon izlivanja septičkih jama sprečena je zaraza. Bojali smo se uginulih životinja ,trule hrane i svega onog što je voda uništila,  još uvek potrešen priča Boro.

Nakon saniranja poplava država je napravila sipisak i od juna 2005. do kraja 2007. godine izgradila preko 365 kuća. Razne donacije su stigle u selo nakon poplave, a najveću donaciju je dao grad Beograd preko 40 milona dinara.  U selu danas postoji i zgrada pod nazivom „ Beograđanka.“

Kuća moje porodice nije oštećena u poplavama, jer živimo u blizini centra ali još uvek je ostalo tri, četiri porodice koje su i dalje nezbrinute. Nadam se da će i na njih neko misliti i obezbediti im krov nad glavom. Samo da se ono pre četiri godine više nikad ne ponovi, a mi ćemo živeti kako možemo i znamo, zaključio je Kovačević.