Ako pretpostavimo da je u Engleskoj rođeno fudbalsko nasilje, onda su političke podele na tribini svakako nastale u Italiji. Mladi ljudi okupljali  su se oko nekog tima u zavisnosti od toga kako su bili politički opredeljeni ili su na stadionima sticali prve političke simpatije pod uticajem starijih ljudi iz grupe.

Postojale su, a negde postoje i danas umerene leve i desne grupe, ali i one ekstremne fašističke i komunističke navijačke formacije. Desno su tradicionlano uvek bili navijači rimskog Lacija, Verone i Intera iz Milana, dok se najtvrđa levica okupljala oko navijača Livorna, Atalante iz Bergama i Milana. Nebrojeno puta dolazilo je do sukoba i incidenata između političkih neistomišljenika pre, posle ili na samim fudbalskim utakmicama , koji su bili u centru pažnje italijanskih medija.  Danas se italijanski ultrasi uglavnom ograđuju od politike, a ona je na tribini ostavljena kao individualna stvar svakog pojedinca.

Iako to nije njihov zvanični stav, navijači iz Istočne Evrope su mahom desničarski nastrojeni. Redovnim pravljenjem problema u bezbednosti, nereda, kako u domaćim, tako i na evropskim utakmicama, ističu se navijači iz Poljske. Bugarske, Rusije, Hrvatske i  Srbije. Postoje video zapisi o dogovorenim  tučama suparničkih grupa istočnoevropskih prestonica, daleko od organa reda i života običnih građana. Ove zemlje, po fudbalskim uspesima, nisu najbolje rangirane, ali se gotovo svaka utakmica njihovih ekipa  na međunarodnij sceni, od strane UEFA-e označava kao utakmica visokog rizika. Ovakve situacije dobijaju veliku medijsku pažnju i  propraćene su  u svim sredstvima javnog informisanja.  Neki od timova, zbog nasilnog ponašanja svojih navijača,igrali su pred praznim tribinama, oduzimani su im bodovi, izbacivani su iz evropskih takmičenja i plaćali su kazne  u desetinama hiljada ˝švajcaraca˝. A sami navijači bivali su brutalno pretučeni od policije inostranih zemalja i dane provodili u pritvoru.

Kada ne engleskim stadionima prestaju sukobi i tuče, kod nas tek počinju da se zahuktavaju i indirektno doprinose promenama granica na Balkanu. Jedan od najpoznatijih slučajeva kriznih situacija na stadionima kod nas, o kome se puno pričalo, izveštavalo i o kome se priča i danas je slučaj ˝Maksimir˝ iz 1990.godine. Tog 13.maja prvenstvena utakmica zagrebačkog Dinama i Crvene Zvezde nije odigrana, a u opštem haosu na stadionu i oko njega povređeno je na stotine navijača. Neredi su se proširili na ulice Zagreba,paljeni su automobili i napadani građani. Policija je  na stadionu upotrebljavala suzavac i vodene topove. Osim navijačkih podela ovaj sukob  imao je političke motive.  Pevanjem provokativnih nacionalističkih pesama i isticanjem  ikonografije, obe navijačke armije odigrale su bitnu ulogu u buđenju ekstremističkih stavova u multietničkom društvu Jugoslavije, koji će u nadolazećim godinama doprineti ratnim zločinima koje Evropa nije videla od Drugog svetskog rata.

Posle ratova na prostorima bivše Jugoslavije, neraščišćenih računa ostalo je još puno, a pored stadiona nije bilo drugog mesta za njihovo rešavanje. Međunarodne utakmice ekipa  sa ovih prostora uvek je pratila atmosfera ugrožene bezbednosti. Ni takav predumišljaj često nije sprečavao neželjene scene. Utakmica kvalifikacija za Kup UEFA između mostarskog Zrinjskog i Parizana iz 2007. koju je direktno prenosio RTS,  uzela je svoj danak. Već smo pominjali greške organa bezbednosti, a potez mostarske policije ostaće zabeležen i zapamćen. Oko hiljadu navijača kluba iz srpske prestonice i Hrvatskog sportskog kluba Zrinjski Mostar smešteni su na istu tribinu, a između njih se isprečila žičana ograda. U početku letelo je kamenje, a kasnije i baklje, stolice i cigle. Utakmica je prekinuta na kratko, ali je kasnije nastavljena. A rezultat je bio da su dvojica Partizanovih navijača ostala bez prstiju na rukama, neki su imali opekotine od pirotehnike, a Fudbalski klub Partizan bio je izbačen iz evropskih takmičenja na godinu dana.

U poslednjih deset godina u Srbiji je osam osoba ubijeno, na  desetine ih je povređeno u vezi sa nasiljem na sportskim terenima. Osim na fudbalskim mečevima do incidenata je dolazilo i na košarkaškim, rukometnim pa čak i vaterpolo utakmicama. Odgovor države na ovo je pretnja o zabrani pojedinih navijačkih grupa.