Mećava je taško olujno stanje koje karakterišu niske temperature, jak vetar i sneg. Nastaju u interakciji visokog i niskog pritiska što dovodi do horizontalnog kretanja vazduha iz zone visokog u područje niskog pritiska.

Američki „National Weather Service“ definiše mećave kao noseće vetrove od 56 kilometara na čas, koji prethode snegu i izazivaju slabu vidljivost od 150 metara, koja traje najmanje 3 sata. Tempratura nije uzimana u obzir prilikom upozoravanja na mećavu, ali obično je hladno kada su drugi kriterijumi mećave zadovoljeni. Temperature su generalno ispod nule.

Prema „Environment Canda“ zimska oluja  praćena je vetrom od 40 kilometara na sat ili više, snegom, vidljivošću manjom od 150 metara, temperaturom ispod minus 25 stepeni i svi ovi uslovi moraju da traju najmanje tri sata da bi oluja mogla da se nazove mećavom.

Uticaji snega na život

Kada se spomene sneg obično prvo pomislimo na praznike, skijanje, grudvanje, uživanje u tim belim pahuljicama…zimske radosti. Ali šta kada nije tako, kada sneg može da poremeti normalan tok ljudskog života? Sneg često može da dovede do prekida javnih komunalnih  usluga, usporavajući ljudske aktvinosti pa čak i tamo gde su mećave „normalna pojava“,  do zastoja ili prekida saobraćaja, prekida rada škola i ostalih svakodnevnih obaveza, što se dešava i kod nas. A najveća nesreća je kada mećave odnose ljudske živote, što nije retka pojava.

Veliki beli uragan

Jedna od najrazornijih i najvećih mećava bila je Velika mećava iz 1888. godine. Nju Džersi, Njujork, i Masačusets bili su prekriveni sengom višim od sto centimetara,  a sneg koji je duvao brzinom od 72 kilometra na čas stvarao je smetove više od 15 metara. Pruga je bila zatvorena, a ljudi nisu mogli da izađu iz kuća i po nedelju dana. Oluja, nazvana Veliki beli uragan, uništila je telegrafske infrastrukture i tako  izolovala velike gradove sa severoistoka zemlje od Vašingtona do Bostona na nekoliko dana. Nakon nevremena u Njujorku počelo je postavaljanje podzemnih telefonskih i telegrafskih infrastruktura kao bi se sprečilo njhovo uništavanje. Od Kaspijskog zaliva pa do područja Nove Engleske preko 200 brodova  bilo je ili nasukano ili uništeno, što je dovelo do smrti preko 100 mornara.

Kako se spremiti za snežne oluje i ekstremne hladnoće?

  • Pre nego što oluja počne, treba imati pri ruci dodatnu ćebad i osigurati da svaki član porodice ima topli kaput, rukavice, toplu kapu i tople vodootporne čizme.
  • Tokom oluje, ne treba izlaziti napolje. Ako morate, obući više slojeva lakše odeće — ovako ćete biti bolje zaštićeni od zime, nego pod jednim težim kaputom.

Pokrijte usta da biste  zaštitili pluća od hladnog vazduha i čestica u zraku.

  • Trebali biste izbjegavati putovanje automobilom u oluji, ali ako morate:

- Ponesite priručni pribor za slučaj neposredne opasnosti u autu.

- Držite rezervoar automobila pun goriva.

- Recite nekome gde idete, kojom cestom i kad procjenjujete da ćete stići na odredište.

  • Ako ostanete zarobljeni u vozilu

- Ostanite kod auta. Nemojte pešačiti prema sigurnom mestu.

- Privežite svetlo obojenu krpu (najbolja je crvena) na antenu da bi vas spasioci videli.

- Upalite auto i držite grejanje oko 10 minuta svakog sata.

- Držite jedan prozor malo otvoren, samo da vam ulazi vazduh.

- Držite upaljeno svetlo u kabini dok auto radi, da bi vas se lakše videlo.

- Dok sedite, mičite ruke i noge, da bi vam krv cirkulisala i da bi vam bilo toplije.

  • Ako čistite lopatom sneg nakon oluje, budite oprezni da se ne premorite. Naporne aktivnosti na hladnoći mogu opteretiti srce.