Pored relativno visokog stepena zaštite od poplava, priroda nas često neugodno iznenadi previsokim vodostajem i izlivanjem reka. U tom slučaju samo prethodno izgrađena i dobro održavana odbrambena linija kao i brza i efikasna intervencija može sprečiti velike ljudske  žrtve i štete na poljoprivrednim površinama  i stambenim objektima. Ovim fenomenom već 25 godina bavi se Rukovodilac Sektora za odbranu od poplava  u Javnom vodoprivrednom preduzeću ‘’Vode Vojvodine’’ Mirko Galonja.   
Svedoci smo poplava koje se sve češće dešavaju na teritoriji Srbije nanoseći ogromne štete.  Šta je osnovni uzrok tome?

Uzrok poplava su velike vode koje mogu biti unutrašnje i spoljne. Unutrašnje vode javljaju se kao podzemne i površinske vode, i one nastaju uglavnom usled padavina ili kao posledica izgrađenih akumulacija na okolni teren. U Vojvodini je od ovih voda ugroženo oko 80 odsto od ukupne površine. Spoljne vode su vode iz reka koje takođe mogu ugroziti branjeno područje Vojvodine. Sa njima je ugroženo oko 50 odsto teritorije AP Vojvodine. To je veliki problem  zbog koga Vojvodina  nije bila naseljena u prošlosti, jer nije imala dobar i adekvatan sistem odbrane od poplava. Tek nakon izgradnje odbrambenih linija pre dva i po veka Vojvodina dobija branjene površine na kojima su se mogla razvijati naselja i organizovati poljoprivredna proizvodnja.

Da li je moguće predvideti poplavu i na koji način kako bi se uspelo na vreme reagovati?

Predvidjanje poplava je veoma teško. Republički hidrometeorološki zavod svakodnevno izdaje biltene o stanju vodostaja. Analizirajući hidrometeorološke parametare prognoziraju kakvi se mogu očekivati porasti vodostaja na ravničarskim rekama najviše do mesec dana. Postoje i drugi parametri kojima se mogu predviđati poplave, a to su zalihe vode u snegu na slivovima reka. Ako su te zalihe iznad prosečnih onda možemo očekivati visoke vode, ako su te zalihe dva do tri puta veće iznad prosečnih onda stvarno možemo očekivati  poplave kada na proleće počne topljenje snega. Radarska prognoza  prati tenutnu meteorološku situaciju tj. kakve se padavine mogu očekivati narednih dana. Ovakve prognoze su posebno bitne za buične vodotoke. Ako koncetrisana kiša padne na primer  na slivu Tamiša, kao što se to dogodilo 2005-e godine ili dve uzastopne kiše za dva dana u zbiru oko 120mm onda možemo očekivati poplavu za tri do četiri dana.

Nameće se pitanje da li su se neke katastrofe kao ona 2005-e koja je pogodila Jašu Tomić, mogle izbeći ako su se već mogle predvideti?

Bez obzira što se mogu prognozirati poplave, ne mogu se preduzeti mere za tako kratko vreme. Mere za sprečavanje poplava su dugotrajne, i izvršavaju se decenijama. Posle poplave na Dunavu 1965-e godine doneta je odluka na nivou tadašnje države da se svi nasipi rekonstruišu kako bi mogli izdržati vode koje se javljaju jednom u sto godina. Došlo je do povišenja i proširenja nasipa koji su ojačani. To je trajalo odprilike 25 godina i još nije sve završeno. Imali smo i period zaostajanja u investiranju izgradnje odbrambenih linija od 90-e godine kada su počeli  ratovi na ovim prostorima pa sve do 2006-e godine kada posle osnivanja fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine počinje intezivna izgradnja i završetak odbrambenih linija na Tisi, Dunavu i Savi.

Koje mere prevencije od poplava postoje?

Mere prevencije kod odbrane od poplava podrazumevaju izgrađenu odbrambenu liniju, sanirana sva slaba mesta koja su evidentirana na odbrambenoj linij, nabavljen odbrambeni alat, materijal i opremu kao i dobar stručni kadar koji sprovodi odbranu od polava. U tom slučaju znamo  i kakve mere možemo preduzeti, i ako ne možemo sprečiti poplavu onda je možemo svesti na najmanju moguću meru.

Nasipi su kod nas najčešća mera zaštite od poplava. Koliko oni garantuju sigurnost jer ako je protok vode veći od kapaciteta izgrađenog nasipa opet će doći do plavljenja područja?

Nasipi se u Vojvodini grade po standardima i ktiterijumima kako bi mogli izdržati vode koje se javljaju jednom u 100 godina. Iznad tako definisanih voda nasipi grade još više za 1 do 1.5m što predstavlja zaštitnu visinu od talasa..

U toku je rekonstrukcija Novosadskog keja. Kakav je projekat u pitanju?

Odbrambena linja u Novom Sadu nije rekonstruisana do sada zbog urbanističko-tehničkih uslova, jer je bilo vrlo teško pronaći rešenje kako se ne bi narušio izgled keja koji dominira gradom. Sada će kej dobiti novi oblik, stari zid se uklanja i uzdiže se novi koji će se moći u kasnijoj fazi  nadograditii. Plato keja i šetna staza treba da se podigne za 50 cm a kejski zid za 80 cm. Po ugovoru, kej bi tebao da bude završen do kraja januara ali zbog vremenskih prilika radovi će se završiti verovatno pre aprila meseca kada kreću velike vode na rekama.

Osim Novog Sada koja još ugrožena područja planirate zaštititi?

Planira se zaštita i  izvode se radovi nizvodno od Žabaljskog mosta u donjem delu Tise. U poslednje dve godine tu je izgrađeno preko 20 km nasipa. Sada ćemo graditi levu obalu Tise da bi zaštitili banatsku stranu i onda bi to na neki način bio završetak odbrambene linije u Vojvodini.

Neki stručnjaci smatraju da bi izgradnja kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more trajno rešila nivo voda i tako sprečila poplave. Da li uvažavate to mišljenje?

Taj kanal koji je u nekim nacrtima prisutan već više decenija, služio bi uglavnom za plovidbu. Što de tiče odbrane od poplava tu ne bi imao uticaja.

Koja  je uloga medija u poplavama?

U krizama  poput poplava javnost  je sklona mišljenju da nadležni od nje kriju pravo stanje stvari, pa je tim pre od izuzetne važnosti da se informacije plasiraju što pre. Treba prikupiti što više podataka, izbegavati nagađanja, proizvoljne procene štete ili prognoze toka dešavanja bez valjanih argumenata.

U kriznim situacijama, kao što su poplave, na interesovanje medija treba reagovati što je pre moguće, što ne znači cenzuru i restrikciju informacija, već  trenutno plasiranje, ali isključivo proverenih i tačnih informacija.

Kakva je bila saradnja JVP ”Vode Vojvodine” sa medijima tokom 2006-e godine?

Odmah po proglašenju odbrane od popolava, početkom aprila, uostavljen je sistem redovnog izveštavanja medija, ali i primena svih drugih sistema komunikacije. Zbog izuzetno velikog pojedinačnog interesovanja novinara ponekad je bilo teško izaći im u susret, ali su  uz maksimalne napore svi dobili traženu informaciju u najkraćem mogućem roku, a svakodnevno su bile organizovane i konferencije za novinare u prostorijama JVP ”Vode Vojvodine”. Prvih par dana odbrane od poplava novinari su bili pomalo rezervisani u odnosu na izjave i zvanična saopštenja JVP ” Vode Vojvodine”, ali su se ubrzo uverili da je preduzeće najpouzdaniji izvor informacija,da ništa ne krije i da su im nadležne službe gotovo danonoćno dostupne. Preduzeće za odnose sa javnošću dobilo je pohvale kako od novinara tako i od nadležnih državnih organa.

Na sajtu JVP ”Vode Vojvodine” biće uvedene neke inovacije. Možete li nam reći o čemu je reč?

Bilo bi veoma poželjno, a ja ću se potruditi da do proletnih velikih voda na našem sajtu imamo prikazano podrčje grada sa obeleženim dubinama vode u pojedinim ulicama ukoliko bi eventualno došlo do neke poplave. U tom slučaju posetioci sajta bi mogli da saznaju tačnu dubinu vode u pojedinim ulicama i kvartovima u Novom Sadu ( u slučaju poplave Novog Sada voda u njemu bi bila od jednog do četiri metra). Vrlo je bitno znati nivo vode koji može da se pojavi u pojedinim ulicama kako bi se ljudi prema tome mogli orjentisati. Ipak ne očekujemo da se tako nešto desi, jer kad smo uspeli 1965-e godine da odbranimo Novi Sad, sada imamo mnogo veće mogućnosti da to uradimo.