Novi Sad nije savršen grad. Može se desiti da ostane bez mostova ili bioskopa. Ipak, jedno je sigurno – nikada neće izgoreti. Razlog tome nije u samim Novosađanima, jer im se, iako ih novinar Teofil Pančić naziva „zarazno normalnim ljudima“, kao i svima drugima, veoma često dešava da ne isključuju ringle i pegle. Uzrok ovako ohrabrujuće tvrdnje je u vatrogasnoj brigadi ovog grada, čiji se članovi ne plaše nijednog zadatka, uvek stižu na vreme i nikada im nije muka u kranu koji se popne toliko visoko da sa Limana vide Detelinaru.
Hladnog subotnjeg jutra 12. decembra vatrogasci Novog Sada dobili su zadatak da ugase požar na Filozofkom fakultetu. Bila je to lažna dojava i vežba za njih, smišljena da studenti Žurnalistike, koji pohađaju predmet Izveštavanje o prirodnim i izazvanim katastrofama i nesrećama, vide vatrogasce na delu i Detelinaru iz krana. Stigavši nekoliko minuta nakon poziva asistenta na ovom predmetu Vladimira Barovića i dojavi o lažnom požaru, počeli su da razvlače opremu za gašenje po fakultetu, dok su im studenti sa diktafonima i hemijskama u rukama pokazivali dvoje ljudi na vrhu zgrade koje je trebalo da spasu. Ne znajući da im sa trećeg sprata, u stvari, maše njihov komandir Darko Jocić, brzo su pripremali kran kako bi ga spasli. Ubrzo je shvaćeno da je u pitanju vežba, ali su svoj posao obavili do kraja i spasli komandira.
„Nikada ne znamo kada je vežba a kada stvarno nešto gori. Na zadatak uvek idemo kao da je požar u pitanju“, kaže novosadski vatrogasac Dejan Denjović.

Mit o hrabrosti bez izuzetka novosadskih vatrogasaca, stečen tokom ove vežbe, pomalo je pomutio sam komandir rekavši da se, i pored njihovog stava da nemaju straha na zadatku, i oni ponekad plaše i da im je verovatno nekad muka u kranu, ali su za studente oni ipak ostali supermeni.

Sledeći segment vežbe bio je pogled na Novi Sad sa visine od 40 metara. U grupicama od četvoro ili petoro, sa dvojicom vatrogasaca, studenti su se peli u korpu krana. Nenavikle na izveštavanje u kriznim situacijama, poneke studentkinje su imale problem da se popnu u korpu jer su na vatrogasnu vežbu došle na štiklama, što je primoralo vatrogasce da kran spuste što je više moguće. Sve ovo je zabeleženo fotoaparatom tehničkog saradnika na Odseku za medijske studije na ovom fakultetu Jaroslava Kovača, koji isprati svaki poduhvat profesora i studenata Žurnalistike. Gledajući Novi Sad iz ptičje perspektive i ne verujući da gore sneg provejava, studenti su ispitivali vatrogasce i dobijali samo negativne odgovore: „Ne bojimo se“, „Nije nam hladno na 40 metara“, „Nije nam nikada muka u kranu“, „Ne mislimo da ćemo ispasti iz korpe“…

Studenti Žurnalistike su ovom vežbom shvatili kako novinar treba da izveštava u slučaju požara, do kog segmenta razvoja događaja treba da bude samo posmatrač, a kada je trenutak za uzimanje izjava. I zaključili su da, kada se dese situacije poput „Laundža“ ili „Radničkog univerziteta“, krivce treba poslednje tražiti u vatrogascima.