Kako ga često nazivaju, 9/11 je bio jedan od najvećih terorističkih napada na Ameriku. Devetog septembra, 19 članova terorističke grupe Al-Kaida se ukrcalo na  četiri američka putnička aviona. Njihov plan je bilo uništenje mnogobrojnih zgrada, simbola Amerike. U 08:46, avion American airlines-a pogodio je severni toranj World Trade Centra, a posle samo nekoliko minuta, u 09:03, avion United Airlines-a je pogodio južni toranj.

Obe zgrade su se srušile u roku od dva sata, i sa njima su se i okolne zgrade potpuno uništile, ili su delimično oštećene. Treći avion je pogodio zgradu Pentagona, a četvrti avion se srušio na samo 15 minuta od glavnog grada. Njegov cilj je bio Bela kuća, ali srećom nije dospeo do zgrade. U ovom terorističkom napadu poginulo je ukupno 3031 ljudi, zajedno sa teroristima. Ruševine su se čistile preko dve nedelje.

Lokalnim medijima koji su izveštavali o događaju, po rečima Howell Raines-a, generalnog urednika „The New York Times“-a bilo je jako teško odraditi posao, i zbog toga, što se sve desilo tako reći u komšiluku, a i zbog izuzetno velikog broja nastradalih.

„The New York Times“ je priznao, da je taj dan Amerika izgubila osećaj jedne snažne države, i ljudi više nisu osećali bezbednost. Mora se pomenuti, da su od 10.-og septembra, mediji ključnu temu su stavljali na vojsku, i uzvrat terorizma, sporedna tema je bila ceo tok istraživanja, i dokazi o terorističkom napadu, potom reakcija ljudi na ceo događaj, i jako malo mesta su davali mediji o planu rekonstrukcije nacije posle udara.

Posle celog dešavanja dugo se postavljalo pitanje, da li je ovo bio teroristički napad na Ameriku, ili je ceo događaj samo podmetnut od strane države. Posle devet godina, novinar „Time“ magazina, Andy Serwer kaže da je ovo bila najkobnija decenija za američki narod. Počevši od udara terorizma, potom slanje američkih vojnika u Irak 2003. godine, pa uragana Katrina 2005. godine, sve do ekonomske krize, sve je to uticalo na način života u Americi.

„Neka je nazivamo decenijom pakla, decenijom srušenih snova, ili jednostavno izgubljenom decenijom, samo možemo reći hvala, što se približavamo kraju“ – piše Andy Serwer.