Priručnik „Kako se ponašati na područjima zahvaćena nasiljem i katastrofama“ za novinare, fotoreportere i urednike,  može se naći na sajtu Dart centar za novinarstvo i traumu. Ovde je sadržan niz saveta koji mogu doprineti da se smanji količina stresa novinara izveštača i izbegnu neke profesionalne greške prilikom intervjuisanja svedoka i pisanja priča.

Posle policajaca i vatrogasaca, novinari su prvi koji su na mestu neke nesreće, a u ratnim područjima često i na prvim linijama. Velika odgovornost leži na izveštajima novinara što sa sobom nosi osećaj odgovornosti i stresa. Kako izveštavaju o nekoj nesreći tako je i društvo doživljava. Međutim, kada se krene na pokrivanje zadatka, novinari imaju potrebu da postave zid profesionalizma  između sebe i svedoka koje intervjuišu. Ipak, u bliskom i dužem dodiru sa ljudksom nesrećom i tugom novinar popušta i reaguje instiktivno sa ličnim emotivnim porivom.

Upravo iz tih razloga neophodna je dobra priprema i saveti stručnjaka da bi se napisala priča koja ne krši etičke norme i ne ostavlja iza sebe velike traume.

Saveti za intervjuisanje žrtava sa područja zahvaćenog nasiljem ili katastrofom:

  1. Uvek se odnosite prema žrtvama sa dostojanstvom i poštovanjem- onako kako biste želeli da se odnose prema vama u sličnoj situaciji. Novinari će uvek tražiti da priđu preživeliima, ali to treba da rade pažlljivo  znajući kad je pravi momenat za povlačenje.
  2. Obavezno se predstavite „Ja sam Josip Josifović iz Blica i radim priču o Jasninom životu“. Nemojte biti iznenađeni ako prva reakcija bude gruba i odbojna, naročito ako su u pitanju roditelji žrtve malog deteta. Ostanite pribrani i nemojte odreagoviti istom žustrinom.
  3. Možete izraziti saučešće ali nikad nemojte reći da razumete kako se osećaju.  Isto tako ne treba sa iznenaditi ako odgovor bude „ Žao mi je, jednostavno nije dovoljno“, naročito ako pišete o žrtvama političkog nasilja.
  4. Ne treba preterivati sa pitanjima. Najbolje je započeti sa laganim uvodom, recimo  „Možete li mi reći nešto o Petrovom životu?“ ili „Šta je Petar voleo da radi? Da li je imao neki hobi?“ Zatim SLUŠAJTE! Najgora stvar koju novinar može da uradi jeste da postavlja suviše pitanja.
  5. Posebno treba biti pažljiv kada se intervjuišu rođaci nestalih. Treba naglasiti da radite profil žrtve pre nego što je nestala, a ne čitulju. Ukoliko ne možete da dođete do informacija o žrtvi ili svedoku, kontaktirajte nekog od rođaka ili u krajnjem slučaju pogrebni zavod da biste dobili informacije koje su vam neophodne. Ako reakcija odbijanja bude gruba i neprijatna, ipak ostavite kontakt telefon ili vizit kartu i recite da vas nazovu kad budu hteli da pričaju. To najčešće vodi do najboljih priča.

Saveti za pisanje priče o žrtvama:

  1. Najbitiniji je fokus na sam život žrtve ili svedoka. Sve ono što je izdvaja kao ličnost, stavovi, religija, okruženje (zanimanja, hobiji, porodica, prijatelji), šta voli i ne voli. Portret ličnosti treba obraditi pažljivo.
  2. Uvek treba dva puta proveriti imena, jer kod intervjuisanja rodbine i prijatelja može doći do njihove zbunjenosti ili nervoze tako da je najbolje proveriti tačnost podataka( ime, prezime, zanimanje).
  3. Koristiti detalje koji mogu dati jasniju sliku o životu žrtve, recimo: „Jovan je voleo da u večernjim satima svira gitaru i zabavlja porodicu, ali to je ujedno bio i njegov beg od svakodnevnog stresa kao šefa smene u fabrici“.
  4. Treba izbegavati opise nasilja i povreda kojima je žrtva podlegla ili bila izložena. Ponekad takvi opisi mogu naneti duševnu bol bliskima žrtvi ali i dovesti do nepoverenja mediju. Takođe izbegavati fraze „nek počivaju u miru“, „šokirani ljudi su u žalosti“, već jednostavne  reči i opise.
  5. Boljem opisu doprineće korišćenje anegdota ili rečenica bliskih rođaka ili prijatelja da opišu žrtvu kako je uspevala da prevaziđe ili kako se nosila sa nekim problemom. Isto tako, bilo bi dobro potražiti slike žrtve da biste znali kako je izgledala, i obavezno ih vratiti što pre.

Još korisnih saveta za sve koji pokrivaju područja zahvaćena nekom katastrofom mogu se pronaći na sajtu www.dartcenter.org

Tragedies & Journalists – A guide for more effective coverage.

Ključni saveti za inetrvjuisanje i pisanje o žrtvama i preživelima

Priručnik „Kako se ponašati na područjima zahvaćena nasiljem i katastrofama“ za novinare, fotoreportere i urednike, može se naći na sajtu Dart centar za novinarstvo i traumu. Ovde je sadržan niz saveta koji mogu doprineti da se smanji količina stresa novinara izveštača i izbegnu neke profesionalne greške prilikom intervjuisanja svedoka i pisanja priča.

Posle policajaca i vatrogasaca, novinari su prvi koji su na mestu neke nesreće, a u ratnim područjima često i na prvim linijama. Velika odgovornost leži na izveštajima novinara što sa sobom nosi osećaj odgovornosti i stresa. Kako izveštavaju o nekoj nesreći tako je i društvo doživljava. Međutim, kada se krene na pokrivanje zadatka, novinari imaju potrebu da postave zid profesionalizma između sebe i svedoka koje intervjuišu. Ipak, u bliskom i dužem dodiru sa ljudksom nesrećom i tugom novinar popušta i reaguje instiktivno sa ličnim emotivnim porivom.

Upravo iz tih razloga neophodna je dobra priprema i saveti stručnjaka da bi se napisala priča koja ne krši etičke norme i ne ostavlja iza sebe velike traume.

Saveti za intervjuisanje žrtava sa područja zahvaćenog nasiljem ili katastrofom:

  1. Uvek se odnosite prema žrtvama sa dostojanstvom i poštovanjem- onako kako biste želeli da se odnose prema vama u sličnoj situaciji. Novinari će uvek tražiti da priđu preživeliima, ali to treba da rade pažlljivo znajući kad je pravi momenat za povlačenje.
  2. Obavezno se predstavite „Ja sam Josip Josifović iz Blica i radim priču o Jasninom životu“. Nemojte biti iznenađeni ako prva reakcija bude gruba i odbojna, naročito ako su u pitanju roditelji žrtve malog deteta. Ostanite pribrani i nemojte odreagoviti istom žustrinom.
  3. Možete izraziti saučešće ali nikad nemojte reći da razumete kako se osećaju. Isto tako ne treba sa iznenaditi ako odgovor bude „ Žao mi je, jednostavno nije dovoljno“, naročito ako pišete o žrtvama političkog nasilja.
  4. Ne treba preterivati sa pitanjima. Najbolje je započeti sa laganim uvodom, recimo „Možete li mi reći nešto o Petrovom životu?“ ili „Šta je Petar voleo da radi? Da li je imao neki hobi?“ Zatim SLUŠAJTE! Najgora stvar koju novinar može da uradi jeste da postavlja suviše pitanja.
  5. Posebno treba biti pažljiv kada se intervjuišu rođaci nestalih. Treba naglasiti da radite profil žrtve pre nego što je nestala, a ne čitulju. Ukoliko ne možete da dođete do informacija o žrtvi ili svedoku, kontaktirajte nekog od rođaka ili u krajnjem slučaju pogrebni zavod da biste dobili informacije koje su vam neophodne. Ako reakcija odbijanja bude gruba i neprijatna, ipak ostavite kontakt telefon ili vizit kartu i recite da vas nazovu kad budu hteli da pričaju. To najčešće vodi do najboljih priča.

Saveti za pisanje priče o žrtvama:

  1. Najbitiniji je fokus na sam život žrtve ili svedoka. Sve ono što je izdvaja kao ličnost, stavovi, religija, okruženje (zanimanja, hobiji, porodica, prijatelji), šta voli i ne voli. Portret ličnosti treba obraditi pažljivo.
  2. Uvek treba dva puta proveriti imena, jer kod intervjuisanja rodbine i prijatelja može doći do njihove zbunjenosti ili nervoze tako da je najbolje proveriti tačnost podataka( ime, prezime, zanimanje).
  3. Koristiti detalje koji mogu dati jasniju sliku o životu žrtve, recimo: „Jovan je voleo da u večernjim satima svira gitaru i zabavlja porodicu, ali to je ujedno bio i njegov beg od svakodnevnog stresa kao šefa smene u fabrici“.
  4. Treba izbegavati opise nasilja i povreda kojima je žrtva podlegla ili bila izložena. Ponekad takvi opisi mogu naneti duševnu bol bliskima žrtvi ali i dovesti do nepoverenja mediju. Takođe izbegavati fraze „nek počivaju u miru“, „šokirani ljudi su u žalosti“, već jednostavne reči i opise.
  5. Boljem opisu doprineće korišćenje anegdota ili rečenica bliskih rođaka ili prijatelja da opišu žrtvu kako je uspevala da prevaziđe ili kako se nosila sa nekim problemom. Isto tako, bilo bi dobro potražiti slike žrtve da biste znali kako je izgledala, i obavezno ih vratiti što pre.

Još korisnih saveta za sve koji pokrivaju područja zahvaćena nekom katastrofom mogu se pronaći na sajtu www.dartcenter.org , Tragedies&Journalists A guide for more effective coverage.http://www.google.com/url?q=http://dartcenter.org/files/en_tnj_0.pdf&ei=nqQSS7uzMs3G_ga17s01&sa=X&oi=spellmeleon_result&resnum=1&ct=result&ved=0CAcQhgIwAA&usg=AFQjCNF5NEpcwdMis6cMT6eGp0EfZNnPEw