TornadoTornado je nasilna oluja, karakteristična po obrtanju oblaka u obliku levka. Formiraju se u olujama širom sveta, najčešće uz obale američkog srednjeg zapada(“Aleja tornada”), kao i na na jugu. Brojeći incidente, SAD pogađaju ovakve oluje češće nego bilo koju drugu zemlju. Zbog toga su mediji u ovim predelima uvek na oprezu i sarađuju sa stručnjacima za prirodne nepogode.

U zemljama u kojima je česta pojava tornada, postoje nacionalne agencije za venredne situacije koje daju savete stanovništvu kako da se ponašaju pre, za vreme i nakon bilo kakve prirodne ili izazvane katastrofe.

U Americi postoji niz meteoroloških radio stanica od kojih je najpoznatiji NOAA meteorološki radio koji dobija brže i direktne informacije od Nacionalnog meteorološkog centra i plasira ih lokalnim radio i TV stanicama u ugroženim predelima.  Takođe potrebno je prepoznati upozorenja koja stižu iz radio prijemnika, ovo su neka od najčešćih:

  • Tornado watch (straža) – tornado je moguć u vašoj okolini. Budite oprezni ukliko naiđe oluja
  • Tornado warning (upozorenje) – tornado je uočen od strane meteorološkog radara. Ako je upozorenje upućeno vašem području i nebo izgleda preteće, sklonite u planirano sklonište.

Primer dobre prakse  medija jeste pravovremeno obaveštavenje o načinu ponašanja pre, zavreme i nakon udara. U isto vreme ljudi se edukuju da bi u budućnosti znali kako da se postave i da bi se sprečila panika. Čak i u vreme udara, mnogo je lakše ako kraj sebe imate prenosivi radio koji vam govori kako da postupite da biste spasili sebe i svoje bližnje.

TornadoTako na primer, pre udara tornada  najbolje je slušati izvestaje medija o nevremenu (naročito na kanalima i stanicama koji prate meteorološke promena), zatim treba pratiti promene na samom nebu: skupljanje oblaka i njihova boja (ako je boja tamno zelena to je glavni indikator) takođe postoje i slabiji vetrovi koji su prepoznatljivi kao najava tornada.

Ako je tornado već stigao do vaše okoline postoje različita uputstva u zavisnosti gde se nalazite u tom tenutku. Ako ste u kući  najbolje je otići u sklonište, ako ga nemate u blizini onda u podrum, kupatilo, hodnik, prostoriju sa najmanje prozora i vrata, a odakle vas deli što više zidova od nadolazećeg tornada. Ako ste napolju, onda je najbolje pronaći bilo kakvo udubljenje na zemlji leći i pokriti se rukama. U slučaju da ste u automobilu, prikolici ili pokretnoj kućici, napustite je odmah i potražite sklonište ili prvu obližnju prizemnu kuću.

Šta ne treba nikako raditi: Ako ste u automobilu ne treba se trkati sa tornadom, u nadi da ćtete ga prestići, nikako ne otvarajte prozore sa idejom da ćete tako smanjiti pritisak,  nikako se ne treba sakrivati ispod nadvožnjaka ili mostova.

I najobičnija oluja može da prouzrokuje veliku materijalnu štetu, a ponekad i da odnese ljudski život. Kod prirodnih katastrofa pout tornada, posledice idu i do brisanja čitavih gradova koje se nađu na njegovom putu. Brzina tornada dostiže i više od 480 kilometara na sat, a udar može da traje i do sat vremena što je dovoljno za masovna razaranja. Veoma često su praćeni požarima ili poplavama što još više ugrožava stanovništvo. Oporavak je često dugotrajan, kako materijalni tako i psiho – fizički.

Potreban je čitav niz stručnih timova koji rade na tome da žrtve  na što lakši način vrate svoje kuće, svoju sredinu i svoj život u normalu. Često su u prvim redovima tih timova i novinari.

Sudbina Meta Satera (19) iz SAD nadmašila i holivudske filmove

Devetnaestogodišnji gimnazijalac iz Fordlanda u Americi stajao je u nedelju u prikolici svoje bake, pokušavajući da zatvori prozor koji je u toku noći otvorio jak vetar. Tada je čuo strašnu buku koja je bila sve jača i jača.

„Zvučalo je kao da dolazi deset vojnih aviona“, ispričao je Met Sater. „Odjednom, osetio se snažan pritisak u prikolici. Prednja i zadnja vrata koja su bila zaključana otkačila su se i odletela. Pogledao sam u baku koja je bila u kuhinji, dok su se krov, pod i zidovi pokretali kao da su od želea. Osetio sam kako se prikolica prevrće.“

Tada je pala jedna lampa i udarila Meta u glavu. U sledećem trenutku tornado ga je usisao dok su se zidovi prikolice odvajali. Vetar brzine 240 kilometara na sat oduvao je mladića koji je bio u nesvesti u podivljali crni vrtlog i bacio ga skoro 400 metara dalje od prikolice koja se raspadala. Mladić je pao na mekanu travu. Za divno čudo, prošao je bez povreda, osim što mu je krv curila iz glave na mestu gde ga je udarila lampa.

Sater je, po svoj prilici, postigao svetski rekord u razdaljini na koju je tornado bacio čoveka. Nacionalna meteorološka služba uz pomoć GPS-a izračunala je tačnu razdaljinu –398metara.

„Nikad nisam čuo da je tornado nosio nekoga tako daleko i da je taj preživeo“, izjavio je Tom Grazulis, istraživač tornada, čija knjiga „Tornado, najveća prirodna oluja“ svedoči o čudnim podacima vezanim za ovu prirodnu pojavu. Grazulis kaže da je Met oborio dosadašnji zabeleženi rekord. Naime, jula 1955. godine, pijavica tornada usisala je 9-godišnju devojčicu i njenog ponija u mestu Baudl i odbacila ih 300 metara.