Razoreno SkopljeKotor, Dubrovnik i Skoplje samo su neki od balkanskih gradova koji su u potpunosti uništeni razornim zemljotresima. Seizmolozi tvrde da u našem regionu ne mogu da se dogode zemljotresi jači od šest stepeni po Rihterovoj skali koji su, zapravo, umerene jačine. Ipak, zavisno od dubine hipocentra, oni mogu da izazovu katastrofalne posledice.

Jedan od takvih desio se 26.jula 1963. godine u Skoplju, kada je grad pogodio zemljotres jačine 6,9 stepeni po Rihteru.  U tom zemljotresu život je izgubilo 1070 ljudi, a povređenih je bilo oko 4000. Ovaj zemljotres nije bio velikog intenziteta, ali mu je epicentar bio samo 70 kilometara u Zemljinoj kori, te je prouzrokovao veliku materijalnu štetu. Porušeno je 15.800 kuća i 200 000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom. Prvi zabeležen katastrofalni zemljotres u Skoplju desio se u 518. godine, a grad je ponovo razoren zemljotresom deset vekova posle.

Banja LukaIstorija Banja Luke pamti tri velika zemljotresa koja su u više navrata uništila ovaj grad. Prvi talas zemljotresa bio je 1888. godine jačine  5,2 stepena u epicentru. Godine 1935. Banja Luku je pogodilo čak sedam zemljotresa, a najjači je bio 5 stepeni po Rihteru. Najrazorniji zemljotres desio se 27.10.1969. godine i spada u treću seriju potresa koji su se desili na ovom prostoru. Ovaj zemljotres je sasvim neobičan jer je podrhtavanje tla trajalo punih šest sati, a najjači udar iznosio je 6,5 stepeni Rihtera.

Odneo je 15 života, a 1117 osoba je teže ili lakše povređeno. Materijalna šteta je bila ogromna. Potpuno je uništeno 86 000 stanova, oštećeno je oko 700 školskih, kulturnih i zdravstvenih objekata.  Ova prirodna katastrofa uništila je i privredu na ovom području, jer su mnoga preduzeća obustavila proizvodnju. Obnova je počela odmah i tako je Banja Luka dobila svoj današnji izgled. Ni nakon zemljotresa iz 1969. godine, serija potresa  nije prestala. Četvrti ciklus desio se 1981. godine, ali nije imao značajnijih posledica.

Činjenica je da su primorski krajevi podložniji trusovima zbog raseda koji postoje u morima. Tako su nestali delovi Kotora i Dubrovnika, najskladnijih i najlepših mediteranskih gradova.  Dubrovnik u  svojoj istoriji beleži više od hiljadu potresa. Prvi zemljotres sa katastrofalnim posledicama bio je 1520. godine. Kao najjači, dokumentovan je onaj od 6. aprila 1667. godine jačine 7,4 stepeni Rihterove skale, kada je poginulo oko 5000 ljudi, što je bilo oko 80 odsto stanovništva Dubrovnika. Na kopnu je bilo sve uništeno dugotrajnim požarima koji su još danima pustošili grad, pa je preživelo stanovništvo moralo da prodaje svoje barke kako bi se prehranilo. Taj zemljotres je uticao na sudbinu Dubrovnika koji se od njega vekovima oporavljao.

Hotel Slavija u ruševinama„Stari grad Kotor više ne postoji!”, čulo se sa radija 15. aprila 1979. godine kada je u 7 sati i 20 minuta Crnu Goru pogodio zemljotres od 6,4 stepena po Rihteru. Stradali su gradovi: Ulcinj, Bar, Petrovac, Budva, Tivat, Kotor, Risan i Herceg Novi,  razoreno je 250 naselja, a zahvatio je i šire područje Albanije. Ovaj zemljotres pripadao je klasi katastrofalnih zemljotresa i odneo je 135 života, a posebno su stradali kulturnoistorijski spomenici, manastiri, crkve, 550 kilometara magistralnih i regionalnih puteva, kao i veliki broj stambenih objekata. Okarakterisan je  kao najveća katastrofa ove vrste u SFR Jugoslaviji i jedan od najvećih u Evropi tokom poslednjih nekoliko vekova. Nakon zemljotresa Komitet za svetsku baštinu UNESCO stavio je Kotor pod svoju zaštitu.

U svetu se dnevno dogodi hiljadu zemljotresa, a statistika pokazuje da se u Srbiji dogodi jedan zemljotres u dve godine. Mnogi od njih se i ne osete. Kao trusne oblasti izdvajaju se kopaonička, rudnička, kraljevačka, lazarevačka i maljenska. Najjači zemljotres od 6,1 stepen po Rihteru dogodio se 1922. godine u Lazarevcu, a poslednji jači (5,7) bio je 1998. godine u Mionici. Tad je na području mioničke opštine oštećeno oko 12 hiljada objekata u više od šest hiljada domaćinstava. Ovaj zemljotres bio je srednje jačine, a seizmolozi predviđaju da jakih potresa u skorije vreme u Srbiji neće ni biti.