New ImageViše od 30 hiljada radnika iz 29 preduzeća od početka godine podiglo je svoj glas protiv nekorektni poslodavaca. U skoro svim preduzećima scenario je isti, privatizovane su, radnici mesecima ne primaju platu, a novi poslodavci ne izmiruju svoje ugovorne obaveze.

Radnici Poljoprivrednog preduzeća „Graničar“ Gakovo štrajkuju već više od mesec i po dana, a Agencija za privatizaciju se još uvek nije zvanično izjasnila o sudbini ovog preduzeća. Radnici su zatražili od Agencije da obustavi privatizaciju „Graničara“, jer kako tvrde sadašnji vlasnik Đorđe Đukanović ne poštuje kupoprodajni ugovor, investicioni i socijalni program, radnicima doprinosi nisu uplaćeni od aprila meseca, a minimalna plata prima se sa zakašnjenjem.

Oni su, takođe, zatražili od lokalne samouprave da raskine ugovor sa preduzećem „Azohem“ iz Subotice, kojoj je dato 4 hiljade hektara zemlje u zakup, i svi prihodi idu u to preduzeće. Radnici strahuju da će privatizovano preduzeće propasti, jer dug premašuje već dva miliona evra.

protest-vPredsednica Sindikata nezavisnost Anđelka Radić rekla je da su predstavnici Agencije za privatizaciju nekoliko puta bili u kontroli preduzeća, i da je obavljeno niz bezuspešnih pregovora kako sa Agencijom, tako i sa predstavnicima lokalne samouprave, ali da se još uvek niko nije izjasnio o njihovoj sudbini. „Na svakom sastanku su nam pričali istu priču, a ništa konkretno nisu uradili, i zato smo odlučili da jedan broj radnika blokira ulaz u centar grada traktorima, kao i da započnu štrajk u parku u neposrednoj blizini Skupštine grada Sombora“, objasnila je Anđelka Radić. Agencija je nakon poslednje kontrole preduzeća naložila vlasniku Đorđu Đukanoviću da najkasnije do polovine oktobra uplati treću ratu za društveni deo kapitala u iznosu od 626 hiljada dinara, i da ispuni sve obaveze prema državi, radnicima i preduzeću, a ukoliko se to ne ispuni ugovor o privatizaciji će biti raskinut. Đorđe Đukanović ni do danas nije ispunio taj zahev. „Agencija za privatizaciju ima svu potrebnu dokumentaciju i dokaze, sada je odluka samo na njima. Oni moraju što urgentije da donesu odluku, kako se ne bi nastavilo propadanje preduzeća i celog sela“, dodala je predsednica Sindikata nezavisnosti „Graničara“.

7769 - Grani_ar - Protest u Somboru 3Skupština grada Sombora na nedavnoj vanrednoj sednici jednoglasno je podržala zahteve radnika „Graničara“, a gradonačelnik Dušan Jović rekao je ranije da će uraditi sve što je u njegovoj moći kako bi se spasilo ovo preduzeće od propasti. Štrajkači su i pored obećanja gradonačelnika ipak odlučili da dok se ne vide konkretna rešenja njihovih problema ne prestanu sa štrajkom. „Mi ćemo nastaviti da štrajkujemo, i branićemo preduzeće i našu zemlju životima, ako treba. Nećemo dozvoliti da neko drugi obrađuje naše njive, niti da neko uništava sve što smo do sada radom stekli“, rekla je Anđelka Radić.

U Srbiji su pre nekoliko meseci, štrajkovi bili svakodnevna pojava. Štrajkovali su radnici „Niteksa“ i „Građavinara“ iz Niša, „Jumka“ i „Zambera“ iz Vranja, „Kluz-Kozara“ iz Beograda, „7. juli“ iz Kuršumlije, „Livnice“ iz Topole, dok su radnici subotičke fabrike vagona „Bratstvo“ i „Medoprodukt“ štrajkovali glađu, kao i radnici „Neobusa“ iz Novog Sada itd. Oni su štrajkovali u krugu preduzeća, ispred Vlade i Agencije za privatizaciju, ali i na prugama. Neki su štrajkovali glađu, neki su amputirali sebi prste ili blokirali ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji.

7767 - Grani_ar - Protest u Somboru 1Sociolog Ljiljana Vranić rekla je da je „socijalni bunt“ posledica nezadovoljstva radnika koji nemaju izbora, pa im je jedini izlaz štrajk. „Nezaštićeni radnici, nemaju izbora i moraju da štrajkuju. To su štrajkovi iz očaja. Cene su otišle gore, plata nema, mnogi ne mogu u penziju, jer im nije uplaćivan radni staž, i to dovodi do ogromnog revolta i nezadovoljstva“, objasnila je Vranić.

Poslednjih pet-šest godina sociolozi su najavljivali burna vremena radničkog nezadovoljstva. Procenjivalo se da će vrtoglavi pad standarda, loša privatizacija,  hiperinflacija izazvati masovne štrajkove i socijalni bunt radnika. Sociolog Vranić smatra da je privatizacija preduzeća urađena u korist malog broja ljudi, a sada veliki broj radnika oseti te posledice, i dovedeni su na ivicu egzistencije. „Posledice neuspele privatizacije će tek da se osete. Prema nekim prognozama očekuje se da će do kraja godine i početkom 2010. Veliki broj radnika izaći na ulice“, ocenila je Ljiljana Vranić. Prema podacima Saveza samostalnih sindikata Srbije u periodu od 2001. Do 2008. Godine najviše su stradali poljoprivrednici, zdravstveni i socijalni radnici, a posao je izgubilo oko 400 hiljada radnika. Vranić smatra da ni radnički sindikati više nemaju ulogu koju su imali nekada u prošlosti, i da su radnici izgubili poverenje u njih.

0801_ocp_w380_h300Prema istraživanjima, Srbija je po broju štrajkova u posednjih deset godina svetski rekorder. Oni predstavljaju planiranu, organizovanu i sinhronizovanu obustavu rada u potpunosti ili delimično, uz mogućnost organizovanja više nivoa prekida rada. Pravo na štrajk je zakonksi zagarantovano, i omogućeno je svim zaposlenima da ga koriste, a javna okupljanja se često održavaju kao znak početka obustave rada. Samo je 1989. godine bilo oko dve hiljade štrajkova, u kojima je učestvovalo oko milion radnika. Štajkovali su svi, od radnika, metalaca i tekstilaca, pa do prosvetnih radnika, lekara, studenata i vaspitača. Sociolozi prognoziraju da bi istorija mogla da se ponovi i ove godine.

Ivana Parčetić